Mnogi ljudi misle daje Boga izmislio čovek, to je jedna od mnogih prevara koja servira sotona a koje prihvataju svi oni koji su otpali od boga.Teško je da bi iko izmislio biblijskog Boga, zato što On nikako ne odgovara ljudskoj psihologiji, već upravo ima nameru da čoveka uzdigne iznad njegove psihologije. Svaki čovek kada sebi izmišlja bogove on u njima traži zadovoljenje svojih prirodnih motiva, želja i psiholoških potreba,međutim, biblijski Bog sve te želje proglašava grehom, a od čoveka traži da spontano iz srca voli svoje neprijatelje i uz sve to da bude ponizan i radostan? Ko bi takvog Boga izmislio?
Čak ni psihološku sigurnost ne možeš da nađeš u Bogu, jer se On ne vidi, niti se otkriva kroz slike i kipove (koji su u Bibliji zabranjeni), pa samim tim takav Bog ne može da ima funkciju idola (izvora psihološke utehe). Biblijski Bog se otkriva ljudskom razumu kroz Božji zakon, i samim tim kao Uzor, a to ljudima smeta, jer ih osvedočava o potrebu za promenom sopstvenog karaktera i ostavljanje greha, što nikome prirodno ne odgovara. Ko bi takvog Boga izmislio?
Svaki čovek prirodno želi da se oseća pravednim, a biblijski Bog proglašava da smo svi grešni. Tako se ne laska radi manipulacije. Svaki čovek bi želeo da sam bude svoj spasitelj, a da krivci za sve njegove probleme budu izvan njega. Međutim, Hristos uči da zlo ne ulazi u čoveka, nego izlazi iz njegovog srca, a Spasitelj je izvan njega samog, i treba da uz čovekov pristanak i borbu sa sobom, uđe svojim Duhom u njegovo srce i da u njega upiše Božje zapovesti. Bog spasava ljude na osnovu svoje sopstvene milosti, i na osnovu čovekovog prihvatanja Njegove milosti, a ne na osnovu čovekovih zasluga, što se sasvim suproti ljudskoj gordosti. Ljudi prirodno vole greh, a ne vole grešnike (i sami sebe često mrze zbog svojih slabosti), dok biblijski Bog voli grešnike, a ne voli greh.
Biblijski Bog onemogućava manipulaciju ljudima, jer sve one slabosti preko kojih čovekom može da se manipuliše On proglašava grehom ili ludošću: Ponositost i sebičnost su gresi, a krivica (kojom se često manipuliše) je po Biliji znak čovekove nepokajanosti i neizmirenosti sa Bogom. Sve u svemu, niti bi čovek izmislio takvog Boga, niti bi iko mogao njime da manipušile. Niko ne bi imao motiva da izmisli takvog Boga, pa ni otpala crkva, jer se lična odgovornost koju zastupa Biblija suproti svakom manipulaciji čovekovom pozivanjem na nekakav crkveni autoritet. U Svetom pismu su čak klanjanje andjelu i apostolu osuđeni kao zlo: \\\"Ustani, i ja sam čovek.\\\" (Dela 10,26) rekao je apostol Petar čoveku koji je krenuo da mu se pokloni.
Ko bi dakle izmislio religiju koja ne odgovara ni ljudskoj prirodi, ni instituciji koja želi čovekom da manipuliše? Na osnovu toga je jasno da je niko nije izmislio, nego je došla od Boga da spase čoveka od njega samog.
Upravo oni koji imaju lažne bogove, imaju sklonost da to svoje iskustvo projektuju onima koji veruju u stvarnoga Boga. Lažni ljudski bogovi: ponositost, sebičnost (materijalizam...), telesnost (poročnost, ...) i samopravednost nisu u stanju da čoveka spasu i da ga istinski zadovolje. Oni mogu da čoveku pruže samo osećanje sreće, ali ne i da ga zadovolje. Ma kako hedonistička božanstva izazivala snažne emocije i strasti kod čoveka, ona samo mogu da mu pomognu da on kod sebe uguši svest o svojoj ispraznosti, ali ne mogu i da ga zadovolje. Nije isto osećati sreću i biti srećan. Samo osećanje nikoga ne može da zadovolji, već može samo čoveka lažno da opije, za razliku od biblijskog Boga koji ne menja naša osećanja, već menja nas same, naš duh, karakter i naše suštinske motive.
Taoizam, Budizam (upakovani ateizam)Hinduizam,pa čak i današnje formalno hrišćanstvo su samo sistemi pokušaja uspostavljanja kontakta sa Tvorcem. Svi ljudi su odgovorni pred Bogom, bilo da su “čuli za Njega†ili ne. Biblija jasno govori da se Bog otkrio kroz prirodu (Rimljanima 1:20) i u ljudskim srcima (Knjiga Propovednika 3:11). Problem je u tome da je ljudski rod grešan; svi mi smo odbacili znanje o Bogu i pobunili se protiv Njega (Rimljanima 1:21-23). Da nije Božije blagodati, Bog bi nas prepustio grešnim željama naših srca, dozvoljavajući nam da vidimo kako je beskorisan i mizeran život bez Njega. Ovo čini onima koji Ga odbacuju (Rimljanima 1:24-32).
Moral,savest, iskreno srce, gone čoveka da taži Nebeskog Oca, a ko traži naći će.
Ateisti su ljudi koji su odbacili postojanje Boga,ne prihvataju da su stvorenja i sami sebi su bogovi.Svoj božanski deo ( duh) , shvataju kao produkt materije i zbog odvojenosti od Boga veoma su podložni demonskim uticajima (Rimljanima 1:28-32)
A ipak svaki čovek ima šanse da se spase, ako to želi....
