Potrebna mi je Vaša pomoć, kako bih mogla čitavu situaciju da stavim u svoje vijuge.
Pre, bezmalo, 2 meseca desila se neobična situacija.
Moj prijatelj iz inostranstva, koji je bio ovde, imao je potrebu da, nešto što je za njega jako vredno, zbrine na adekvatan način.
Zamolio me je za pomoć.
Hajde da se bolje razumemo, u pitanju je pas koji treba da bude usvojen od strane tog mog prijatelja,( živi u inostranstvu), ali kako je potrebno da prođe najmanje 3 meseca od momenta vađenja krvnog testa, kao dokaz da pas ne boluje od besnila, do izlaska iz naše države ( zakon koji je važeći svuda), valjalo je psa smestiti negde.
Zamolila sam osobu koju sam smatrala svojim prijateljem da primi psa na 3 meseca.
Sve je dogovoreno i pas je prenet kod osobe koju sam smatrala prijateljem. Doneta je hrana, lekovi i sve što je potrebno za prvo vreme.
Moj prijatelj iz inostranstva je dao 200 evra, kako bi sve bilo pokriveno do kraja ( hrana, veterinarska nega...),iako sam smatrala da to nije potrebno, osobi koju sam smatrala svojim prijateljem, a ne sumnjam uopšte da bi po odlasku psa osoba koju sam smatrala svojim prijateljem bila nagrađena, bar sa duplom cifrom.
Dakle bila sam prisutna.
Napominjem da iz čitave situacije, lično nisam imala nikakve materijalne dobiti, samo troškove...:S
E sad nastaje zaplet.
U roku od 24 sata, pronašli smo mnogo bolje rešenje i logično je bilo da se pas prebaci.
Al\\\' avaj , osoba koju sam smatrala svojim prijateljem je u roku od 24 sata potrošila novac ostavljen za negu i brigu o psu, i dogovor je bio da će novac biti vraćen za 2-3 dana.
Ok pokašala sam da izamortizujem stvari i rekla da će to tako i biti, verujući osobi koju sam smatrala svojim prijateljem, na reč. Da li možete da zamislite kako sam se osećala!?
Moj prijatelj iz inostranstva je otišao sutradan, a novac još ni do dan danas nije vraćen! :dry:
Nekoliko puta sam zamolila, na najkulturniji način, osobu koju sam smatrala svojim prijateljem, da vrati novac koji je potrošila na nenamensku stvar i do pre koji dan sam je čak i razumela. Sada više ne!
Moj prijatelj iz inostranstva ne može da razume i ja mu ne mogu zameriti, čak ne znam ni kako da mu objasnim.
Do dana današnjeg, novac nije vraćen, a ja crvenim svaki dan, ne znajući više kako da opravdam bahatost osobe koju sam smatrala svojim prijateljem, a koja se vozi na posao autom, koristi kompjuter i pravi se nevina u ludnici, izigravajući najpošteniju osobu na svetu.
Š teta je nepopravljiva!
Izgubila sam poverenje prijatelja iz inostranstva i ne znam kako da razrešim agoniju u koju sam dospela, ni luk jela, ni luk mirisala, želeći da pomognem jednoj a razumejući drugu osobu.
To što sam izgubila osobu koju sam smatrala prijateljem smatram darom, jer bi se mogla upetljati u još negu goru priču... ovako bar znam na čemu sam.
Osećam se prevareno i izigrano. Za 24 sata briga za psa kod osobe koju sam smatrala svojim prijateljem je koštala 200 evra??? + stvari koje su ostale kod iste, jer ta osoba nema nameru, mislim da je to sad očigledno, da novac koji joj ne pripada, vrati!
O zemljo Srbijo otvori se da propadnem u zemlju!
Prodajete li i Vi vaše prijatelje za novac?... ili?
Š ta bi Ti uradio/la na mom mestu?