Prvo, nisam ja onaj koji ima odgovore na pitanja, i ja sam ko i vi privremeni stanovnik ove planete, sa težnjom da ne promašim cilj, da odem kući k Ocu, trudeći se da svoj život sinhronizujem sa Rečju Božijim.
Prva stvar koju nam Biblija govori je naš prirodni položaj pred Bogom. Mi smo \\\"po prirodi deca gneva\\\" (Efescima 2:3), i \\\"mrtvi po prestupima i po gresima svojim\\\" (Efescima 2:1). Mi stalno dokazujemo da smo grešnici po poreklu i postupcima.
Greh je ušao u ljudski rod kroz Adama i od tada se čovek bezuspešno nastoji osloboditi tog prokletstva. Svi smo po nasleđu grešnici. Bez obzira što sve pokušavali, ne možemo izbeći našem nasleđu.
Nema izuzetaka: \\\"Nikog nema pravednog, nema ga ni jednog!\\\" (Rimljanima 3:10). \\\"Jer su svi sagrešili i lišeni su slave Božje,\\\" (Rimljanima 3:23). Svi smo uskraćeni Božanskog uzora apsolutne svetosti. Mi stojimo pred Pravednim Sudijom - krivi po optužbi.
Pribegli smo svim mogućim sredstvima da ponovo steknemo ono što je Adam izgubio. Pokušali smo obrazovanjem, filozofijom, religijama i državnim uređenjem zbaciti sa sebe jaram izopačenosti i greha. Naše su pobude bile dobre i neki naši pokušaji hvale vredni, ali nisu postigli svoj cilj. Još uvek činimo onu istu grešku koju je učinio i Adam. Pokušavamo biti carevi po nekom svom pravu, po svojoj sili i snazi, umesto da poslušamo Boga i njegove zapovesti.
Greh nije samo ubiti, ukrasti ili lagati. Grešnici smo zato što jednostavno nismo dovoljno dobri, takva nam je priroda. Niko od nas ne može da dostigne Božji savršeni standard - standard apsolutne pravednosti i dobrote, jer smo od rođenja grešni. Nosimo u sebi greh svojih prvih predaka - ljudi - Adama i Eve.
Dokaz tome je sklonost da konstantno činimo moralne greške (loša dela za koja uvek znamo da su loša jer nas zbog njih prekorava naša savest). Sila greha koju Biblija naziva i \\\"palom\\\", \\\"grešnom\\\" prirodom je u nama prisutna poput sile gravitacije koja nas stalno vuče ka sebi i kojoj ne možemo nikako da se odupremo.
Greh na sebe navlači smrtnu kaznu i niko nije u stanju spasiti se od kazne za greh ili očistiti svoje srce od pokvarenosti. Jedino Hrist ima sredstvo za otkupljenje od greha. Samo Hrist može spasiti grešnika od kobne sudbine koja ga čeka. \\\"Smrt je, naime plata za greh.\\\" (Rimljanima 6:23) \\\"Onaj koji zgreši, taj će umreti.\\\" (Jezekilj 18:4) \\\"Ta niko sebe ne može otkupiti ni za se dati Bogu otkupninu.\\\" (Psalam 49:
\\\"Ni njihovo srebro ni njihovo zlato neće ih spasiti.\\\" (Sofonije 1:18).
Hvala Bogu, to nije kraj. Smrt Isusa Hrista za sve koji mu veruju otvara put u novi život. Njegova je smrt temelj naše nade. Hrist je na svome telu poneo naše grehe koji nas odvode od Boga. Isus Hrist je vaskrsao iz mrtvih, Očevom slavom, jer smrt nije mogla da zadrži Stvoritelja života.
Postavila si mnogo pitanja, pa sam uspeo da odgovorim samo na jednu, koja je srž svih nevolja.Mnogima se ovo neće svideti, ali izvor suštinskih, spasonisnih istina je sama Božija reč,....mislite o tome!
Kasnije ćemo nastaviti razgovor , sada žurim, ćao svima!
