Otisao sam sinoc pod tvoje prozore,
i tamo sam bio do zore,
sve se nadajuci i cekajuci,
da li ces doci,samo da vidim tvoje braon oci.....
Ali ti si u mekom krevetu spokojno spavala,
i neke si lepe snove sanjala,
a ja sam moj san otvorenih ociju sanjao pod prozorima tvojim,
ti cak ni neznas da ja postojim
Ti ni neznas da ja postojim,
da li znas koliko porazavajuce je to,
koliko daje patnje i bola,
ne bih zeleo da od toga osetis ni pola
Jer srce je moje i tako,
samo i ranjeno,
a dusa prazna,vetrovi kroz nju duvaju
ono malo sto je ostalo pokusavaju da sacuvaju
ali nemogu,i to malo ljudskosti,
sto ima u meni,
nestaje velikom brzinom,jer ne voli me draga,
otisla je s drugim
Hladno je,i huci oko mene vetar,
a ti si od mene samo metar,
ruke si stavila u dzepove,
razdvojila si nase svetove,
nema vise medju nama ljubavi ni hemije
ostala je samo cutnja,...tisina ona najteza
A do pre samo nekog vremena sve je bilo kao san
Ti si bila moja,i ja sam bio tvoj,i samo tvoj.....
A onda se uvukao on,dosao je u nas zivot nepozvan,i
Srusio sve snove moje ,od mene je uzeo sve tvoje,
Tvoju naklonost i ljubav,toplinu i tvoj nezan pogled
Sada se ovako u tisini setamo u nedogled,
Svako u mislima svojim,ja korake svoje brojim,neznam
Ni dokle sam stigao...znam samo da sam prestao,
Prestao da zivim bez tebe...
