U trenutku sam se upitala šta rade moja stopala u liniji sa lusterom.
Masnoća na kuhinjskim podnim pločicama i jaje razbijeno tamo gde ne treba učinili su da moja poseta počne naopako, tj naglavačke.
Moja dobra prijateljica je talentovana kuvarica.
Ima vijetnamsku cediljku od bambusa (da ne bi doslo do oksidacije povrca u dodiru sa metalom, da da), ali zato rutinski zaboravlja jaja koja se kuvaju, spaljuje mleko, koksira krmenadle.....sa sve pirotehničkim efektima.
Diplomski sa temom „kad mi je zagorela supa“ ( da, dobro ste pročitali) odbranila je sa najvišom ocenom.
Ona je ambiciozna, upravo sprema doktorsku tezu „ Atomska bomba od 5 jaja - zastrašivanje komšiluka smradom i dimom“.
Njena kuhinja je kao memorijalni kompleks - sva u trajnim uspomenama i detaljima kremiranja......Kad se ugasi svetlo ne vide se fleke, ni pirgavi plafon sa stalaktitima ( ili beše stalagmiti).
Prvih nekoliko godina braka, ona i njen muž su uvek pred Božićne /Novogodišnje praznike bili pred razvodom. A onda je čovek shvatio da voli svoju ženu i počeo da joj poručuje i priredjuje kulinarski praznični poklon. Na stranu što ga dodje jeftinije od gradjevinsko zanatskih radova.
gle, zalepljen krompirić na zidu, prosto sam se raznežila.
Svako od nas je imao trenutak kada je zablistao ( i zadimio), jel’ da?
P.S. Čula sam da su neki podgrevali čvarke u mikrotalasnoj.
obavezno pogledati „muzej zagorele hrane“
http://www.burntfoodmuseum.com/exhibits_bfm.html#