Potrosacko drustvo kakvo poznajemo pociva na jednoj jedinoj sirovini: nafti. Otuda i tolika opsednutost crnim zlatom. Bez nafte nema transporta, bez transporta nema industrije, bilo kakve. Da budem precizniji, bez jeftine nafte. Krajnje prosta jednacina.
A nevolja sa naftom je sto je ima u ogranicenim kolicinama. Svi smo vec negde culi kako nafte ima jos za 100 godina, za 50 godina, za ovoliko, onoliko. No neka novija istrazivanja ukazuju na to da bi kraj naftnog doba mogao doci mnogo, mnogo pre nego sto se bilo ko nadao. Po misljenju Gaja Mekfirsona sa Arizona Univerziteta, pocetak velike recesije koja se ovih dana da nazreti u SAD bi mogao da oznaci i pocetak raspada ekonomskog sistema zasnovanog na nafti. U tekstu datom u spoileru Mekfirson je objasnio na cemu zasniva svoja predvidjanja.
No, bez obzira na to kad ce kraj naftnog doba doci (a to ce biti sigurno u sledecih 100 godina), ceka nas prilicno neizvesna buducnost, bar ako govorimo o komforu i luksuzu na koji smo navikli. U stvari, sa 7 milijardi ljudi i gotovo potrosenim resursima, nasim potomcima skoro pa je izvestan povratak u neko davno proslo vreme... Uz to, ako svetom u perspektivi zaista zavlada velika globalna kriza, ne treba zaboraviti da je ova razlicita od svih dosadasnjih zbog same cinjenice postojanja oruzja za masovno unistenje.
Š ta ćemo bez nafte???
