24. jun utorak
Duboko zavaljena u svoj narandžasti tron, ispijajući hladni nes, skrivena krošnjama dve sredovečne lipe u kraljevstvu koji se zove moja bašta, na prvom spratu zgrade u kojoj sam se našla sasvim slučajno, razmišljam o slučajnostima.
Da li je zapravo to nešto slučajno ili je to slučajno ustvari namerno.
Upravo su prošla vatrogasna kola uz zaglušujući zvuk sirene , koji diže kosu na glavi. Nadam se da su, ovog puta, vatrogasci stigli na vreme.
Vatra me podseća da vrelinu koja nas danas čeka. Doskočimo joj barem malčice
. Pod tuš, na bazen, na reku i pod krošnje velikih zemaljskih suncobrana, koje nas nesebično štite, dajući nam kiseonik koji mi udišemo, a da toga zapravo nismo ni svesni.
Postavimo danas sebi neki cilj i dosegnimo ga sa zadovoljstvom!... i obucimo osmehe koji vise na vešalicama u našim ormanima!
Na zadovoljstvo svima
... još jedan dan!