20. jun petak
Jutros su se kola hitne pomoći zaustavila ispred moje zgrade.
Srećom... lekari i medicinske sestre su takođe obični ljudi; i oni moraju da jedu. Zaustavili su se da kupe doručak
Duboko zagledana u jednu od saksija sa cvećem na mojoj terasi, primetila sam zakonitost.
Zemlja koja je ne tako davno kupljena i izgledala jednako, nakon kiša se raslojila, pa su sitni delovi otišli na dno, a oni krupniji ostali su na površini. Neobično, al\\\' samo na prvi pogled. Zapravo setite se jagoda na pijaci!. Sve nam igledaju zdravo, lepe su i krupne, a kad dođemo kući vidimo da ima i onih drugih.
Tako je, čini mi se i kod nas ljudi!
Sitne duše ostaju na dnu, a one velike su na površini. Treba samo naučiti da ih prepoznamo.
Danas vam poklanjam
Dobro jutro!
Smile tho\\\' your heart is aching,
Smile even tho\\\' it\\\'s breaking,
When there are clouds in the sky
You\\\'ll get by,
If you smile
thro\\\' your fear and sorrow,
Smile and maybe tomorrow,
You\\\'ll see the sun come shin-ing thro\\\' for you
Light up your face with gladness,
Hide ev-\\\'ry trace of sadness,
Al -\\\'tho a tear may be ever so near,
That\\\'s the time,
You must keep on trying,
Smile, what\\\'s the use of crying,
You\\\'ll find that life is still worth-while,
If you just smile,
