Zatičem moju mladju ćerku sa čvorugom koja veličinom i izgledom podseća na Etnu pred erupciju.
Na moje izvijanje obrva, ona bez treptaja ispaljuje:
„Sedim ja mirno i gledam crtani film, kad odjednom televizor skoči na mene! Zamisli, molim te!“
I ja zamišljam, dok pokušavam da sopstvenu donju vilicu vratim u koliko toliko prirodan položaj.
Imam i poznanika koji po peti put „na bis“ sahranjuje babu po očevoj strani, o ostaloj daljoj rodbini prijateljima i poznanicima, svastikinim komšijama kumove koleginice da i ne govorim, rečju dežura na groblju.
Pisana izjava čoveka koji pokušava da naplati auto osiguranje:
“Velikom brzinom mi se približavala bandera. Pokušao sam da je cik-cak vožnjom izbegnem, ali me je ipak pogodila u hladnjak.â€
ili na kraju pisma:
PS : Htela sam ti poslati nešto novca, ali sam već zatvorila kovertu.
Znate neki dobar izgovor?