... Ja ću ovaj deo u nastavcima.
deo 1. zabavište.
Sva deca su kretala u zabavište sa 5 godina, ja krenula sa 3 ( vaspitačica Seka mi bila komšinica)... mnogo sam volela da se igram. Zabavište je tada bilo u onoj plavoj zgradi.. Tu gde je sada ,bio je mali deo obdaništa.
... E u to vreme u zabavištu (od 8- 12 sati) smo se igrali:
šarenih jaja, pa drvenih lutaka, laste- prolaste, naravno da smo se igrali i sa lutkama, a dečaci sa autićima... barbika nije bilo...trotineti bili od drveta, pa fudbala, ja nekako volela da se igram sa dečacima.... i ljubili se sa dečacima u nekim burićima... i vodili nas na izlet u onaj mali i veliki park... tako smo mi to zvali i tamo se igrali zuke i trule kobile...i trčali do besvesti. Krpelji tada nisu postijali!
... Kod kuće ručak , pa u igranjac... do kasnih večernjih sati:
Neka bije, neka bije, pa naravno varijante: Kauboja i Indijanaca, Partizana i Namaca... oduzimanje zemlje,Večiti rat sa poljančanima( deo gde je sada Robna kuća sa decom iz nekad tih plavih zgrada, a sada bog te pita koje boje)( stanovala u M. Tita 24).
Vodokanal tada nije bio ograđen, a postojalo i drugo dvorište... Kobasičara... između 2 ili 4 vatre u zavisnosti koliko nas je bilo ( ja uvek prisutna!) ..a kad padne mrak naravno žmure. E onda smo postali malko stariji, al\\\' ipak još uvek mali... nastavak sledi...
