znate,moja baka nije bila kao sve bake.Ona je imala osmeh siri od mora,veci od svemira...Moja baka....Secam se....Kako mi je plela pletenica,kako se radovala svakoj slavi sv.Jovana.....Znala je da cemo tada svi biti tu.....I radovala se tom trenu,tom danu,jer,istini za volju,samo smo tada svi bili TU.
Jutros su mi javili da moje bake nema vise.........Sta mislte,mogu li da zadrzim moj osmeh,po kojem me svi poznajete?Mogu li da zadrim onu pozitivnu energiju po kojoj sam upecatljiva.....Ne znam....Boli me....Boli kao sto nikad nije bolelo...Boli,zato sto mozda ne zna za veci bol,,,
Sve jedno...boli....