Serotonin, adrenalin, razne vizuelne i taktilne draži nisu tako važne zajedno kao endorfin (hormon zadužen za privrženost) i oksitocin (hormon nežnosti koji nas nagoni da voljenu osobu često zagrlimo, mazimo i da budemo velikodušniji). Te stvari je teško kontrolisati. Prosto ne znam zašto sam imala potrebu baš na ovom topic-u da se pojavim, ali ne želim da filozofiram i psihologiziram, već da shvatim. Slažem se da postoji fatalna privlačnost. Na to psiholozi kažu da posle ljubavi na prvi pogled pogledaš još jednom. Ne verujem da u tim situacijama odlučuje mozak, već hemija. Ali kako je onda moguće da se recimo dvoje ljudi znaju godinama, decenijama i ništa, ama baš ništa ne osećaju jedno prema drugom, niti razmišljaju o tome, a onda se desi lagano pomeranje stvari u milimetar i zaljube se u trenu?!
