Monstrumi su među nama.Treba ih pronaći i istrebiti im seme.
Ðелата животиња треба да Ñе боје и људиÐепун меÑец након што Ñу два малолетника у Ñелу Горње Међурово убили четири пÑа и обеÑили их на дрво код игралишта, куја Ñ
одÑечене Ñве четири шапе пронађена је јуче у београдÑком наÑељу Медаковић 2. У оба Ñлучаја ради Ñе о кривичном делу убијања и мучења животиња, а неÑрећну животињу Ñ â€žÐœÐµÐ´Ð°ÐºÐ°â€œ добродушни Ñтанари брзо Ñу пребацили код ветеринара где јој је указана прва помоћ. Како Ñу Ñаопштили ветеринари, једину шанÑу за пÑа предÑтављају протезе, међутим не зна Ñе колико је тај поÑтупак изводљив. Сандра Споја пронашла је једногодишњег пÑа мешанца иÑпод аутомобила у Улици Радована Симића Циге. Чим је видела да Ñу пÑу одÑечене Ñве шапе, позвала је инÑтруктора паÑа Дејана Милетића.
– Извукли Ñмо га и одвели код ветеринара. Био је у веома лошем Ñтању, дехидриран, није јео, ране Ñу већ почеле мало да зараÑтају и мора да је био на улици неколико дана – каже Милетић.
Сведоци ÑпаÑавања кажу да Ð¿Ð°Ñ Ð½Ð¸Ñ˜Ðµ пружао отпор и да је био веома иÑцрпљен због болова.
– ÐŸÐ°Ñ Ð½Ð¸Ñ˜Ðµ био агреÑиван, већ јако уплашен и изнемогао, веома лошег физичког и пÑихичког Ñтања – рекла је Јована Јовић.
Ветеринари процењују да је Ð¿Ð°Ñ Ð¾Ñакаћен лежао дуже од недељу дана. Задобио је упалу коÑтију, изгубио доÑта крви и, захваљујући чуду, оÑтао жив. Ветеринар Миомир Ранђеловић каже да овако прецизно Ñакаћење није могла извршити једна оÑоба и да Ñу ноге једино могле бити одÑечене оштрим предметом, попут Ñекире. Једино решење за Милу, како Ñу неÑрећног пÑа крÑтили ÑпаÑиоци, протеза које Ñе не производе у Србији, али би и тад морала поново да учи да хода. До тада ће оÑтати у ветеринарÑком Ñтационару.
ПÑихолог Ðебојша Јовановић за „Дневник“ каже да Ñе овде ради о чиновима појединаца и да не треба тражити поÑебан друштвено-политички моменат. Ради Ñе о мржњи неиÑпољеној према њеним изазивачима.
– Ðајчешће Ñу то родитељи и Ñредина у којој неко одраÑта. Мржња Ñе онда помера тамо где Ñе може иÑпољити. То није Ñпецифично Ñамо за наÑ, та врÑта иживљавања над животињама је неиÑпољен Ð±ÐµÑ Ð¿Ñ€ÐµÐ¼Ð° важним оÑобама које ваÑпитавају то дете. Могуће је да таква деца још раније шаљу одређене Ñигнале и да то ниÑу радила први пут. Вероватно поÑтоји предиÑторија Ñличног понашања, малтретирања или узнемиравања друге деце и животиња – упозорава Јовановић.
ПÑихотерапеут др Зоран Миливојевић подÑећа на то да је Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ¼Ð° животињама важан јер у њима видимо жива бића која имају емоције. Што је животиња ближа човеку, то је човеку лакше да Ñе идентификује.
– Ðко неко убије рибу или инÑекта, то људима није Ñтрашно, међутим, што животиња више личи на наÑ, ми у њој видимо човека и имамо Ñличан Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ â€“ ÑаоÑећања и Ñажаљења. Тај Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ñ˜Ðµ веома важан, нарочито у детињÑтву, јер учи децу како да третирају друга људÑка бића. Ðко неко не види животињу као живо биће Ñ Ð¾Ñећањима него као Ñлику, нема идентификације и она је за њега предмет. Онда јој, на пример, одÑече ноге, животиња Ñе мучи и оÑоби буде Ñмешно. У пÑихопатологији, људи који Ñу у детињÑтву показали окрутан Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ¼Ð° животињама каÑније поÑтану аÑоцијалне личноÑти, имају Ñличан Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ¼Ð° људима када Ñу ови Ñлаби – Ñмешни Ñу им и играју Ñе Ñ ÑšÐ¸Ð¼Ð°.
Ðо, он иÑтиче да Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ¼Ð° животињама завиÑи од тога колико је друштво богато. Када Ñе људи обогате и отуђе једни од других, онда Ð¿Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñтаје љубимац, а понекад и замена за другу оÑобу. У Европи Ñе према пÑима и мачкама одноÑе као према људÑким бићима и у томе некад претерују.
Игор Михаљевић
ЂилаÑ: Београд купује протезеГрадоначелник Београда Драган Ð‚Ð¸Ð»Ð°Ñ Ð¸Ð·Ñ˜Ð°Ð²Ð¸Ð¾ је да ће град купити протезе за пÑа коме Ñу одÑечене Ñве четири шапе. Ð‚Ð¸Ð»Ð°Ñ Ñ˜Ðµ рекао да град нема могућноÑÑ‚ \\\"да Ñе бори против болеÑних умова који одÑецају шапе пÑима\\\", али да може, кроз одређене активноÑти, код најмлађих Ñуграђана развијати љубав према животињама.
ПаÑкаљевић: У шоку Ñам– У шоку Ñам што Ñе тако нешто уопште могло догодити и очекујем да ће полиција учинити Ñве да нађе кривце, без обзира на то што је у питању животиња а не људÑко биће – рекао је предÑедник друштва \\\"СОС анималÑ\\\", наш познати филмÑки редитељ Горан ПаÑкаљевић.
Он Ñматра да Ñу \\\"ти који Ñу могли нешто тако моÑтруозно урадити једном пÑу, који не може да Ñе брани и који Ñигурно није ништа нажао учинио, опаÑни и по људе\\\". Ðапоменуо је да је већ кренуо у потрагу за меÑтом где би Ð¿Ð°Ñ Ð±Ð¸Ð¾ поÑлат на операцију јер код Ð½Ð°Ñ Ñ‚Ð°ÐºÐ°Ð² захват није могућ.
Можда је било и ÑатаниÑтаПÑихолога Ðебојшу Јовановића Ñмо питали да ли је Ñакаћење пÑа могућа поÑледица Ñекташког ритуала.
– Пре верујем да је то хронична Ñитуација неÑрећног одраÑтања, агреÑивноÑти родитеља, раÑпушеноÑти, накупи Ñе Ð±ÐµÑ Ñƒ младој оÑоби која гледа како да га иÑпољи. Ðекад пребију неког на улици без повода. Ðе разумем Ñе поÑебно у Ñекте, могуће да то буде део ÑатаниÑтичког ритуала, мада више верујем да Ñу то учинили оÑобе удружене Ñличним оÑећањима према животу, Ñвету, људима, па Ñу заједнички иÑпољавали агреÑију – каже.
