U svim poslovima kojima sam se bavio - meru mog uspeha ili neuspeha su odredjivali drugi, a ne ja.
Na Fakultetu /bilo u N.S. ili u Milanu/ su moj uspeh merili studenti.
U Kulturnom centru Novog Sada - gradjani Novog Sada, odnosno onaj deo gradjana koji se zanimao za kulturu.
U pozoristu, kad napravim predstavu, uspeh je odredjivala publika.
U politici - biraci. E to je najtezi deo. Svuda gde sam ja bio \\\"nosilac posla\\\" bilo je mnooogo uspeha, tamo gde sam odgovornost morao da delim sa drugima - tako, tako. Odnosno vrlo sam nezadovoljan. Mrzim da delim neuspeh za stvari za koje nisam 100% odgovoran. A to je upravo politika, koalicije i ostalo. Znam da bez kompromisa ne moze, ali se iznutra jedem sto sve to ide tako kako ide. Najlakse bi bilo dici ruke, ali to ne bih bio ja. Borim se koliko mogu.
Zao mi je sto nisam pobedio na izborima za Predsednika opstine. Koliko god neskromno ovo zvucalo, ali moram reci: i dalje mislim da je grad izgubio vise nego ja. Za godinu dana bih napravio totalni preokret u zivotu ovog grada i ove opstine! Svi ovi pojmovi i fraze tipa: suplje, prazno, sranje, treba bezati odavde i sl. za kratko vreme bi nestali iz naseg svakodnevnog vokabulara...
