Poslednjih par meseci imao sam dosta problema, neprijatnosti i napetih situacija, jednom rečju sr.nja. Nekako, iz jedne u drugu situaciju ulazio sam sa problemima koji su se množili geometrijskom progresijom.
U jednom momentu stao sam, razmislio i počeo da rešavam jedan za drugim problemom. Objektivne probleme sam prve rešio, pa onda svoje i tudje subjektivne, na kraju su mi ostali problemi dugačkih jezika iz lenjih guzica, bečejskih. Kad god ni je nekko tražio neku pomoć, ja sam pomogao, ako sam mogao. Kad prvi put nisam, odmah su počele priče. Priče koje ste sigurno svi osetili na svojoj koži, bar jednom u životu. Nekome to smeta više, nekome manje, a neko za njih ne haje. E pa, meni smetaju. Meni smetaju jako,jer dolaze iz usta ljudi od kojih to ne zaslužujem. Ne znam šta treba čovek da uradi , sta bi bilo da sam im potražio pomoć? Možda bi ispao lud ili bezobrazan.
Malo sam pustio da vreme prođe, nisam hteo da reagujem odmah, jer bi možda izletela i poneka ružna reč iz mojih usta, a onda bih stvarno bio lud i bezobrazan. Elem, kako došlo , tako prošlo. Mislite pozitivno i ujedite se ponekad za jezik.
