ovo delo čitao sam pre više od 20 godina kao dete i tek danas posle toliko godina sam ga prašnjavog našao! SUDBINA JEDNOG ÈARLIJA - ALEKSANDAR POPOIVIÆ I MALO ZAPLAKAO NISAM!A EVO I JEDAN ODLOMAK JER I MENE PODSEÆA NA NEKE ŽIVOTNE STVARI KOJE SU MI SE IZDEŠAVALE TIH GODINA!
A dole,dole gde smo mi,od zvezda stižu samo svetlucavi tragovi i nešto svetla.Samo to,sine moj.I ništa više od toga.Zvezde,kao ni želje,nemaju čarobnu moæ.Ne mogu da ti promene dan.Niti mogu da ti izmene život.
Tek u nekom trenutku možeš da budeš sreæan što umeš da ih vidiš.Što njihova svetlost može da obasja tvoju njuškicu i da te učini lepšim pod tom svetlošæu.
Znam da ti život nije bio bajka kakvu sam ja za tebe želela.Ali sam se nadala da kroz njega ideš obasjan.