ISHOD SASTANKA!

[mumba]

lock!

[Goran Čonkić]

Po meni ne treba lock...sad treba da cujemo opravdanja REZ-a koji je po ko zna koji put nesto obecao pa nije izgurao do kraja po svom starom obicaju pa i opravdanja svih ostalih koji su tako hrlili napred da obecavaju kako ce ucestvovati i dati dosta svog vremena...

Zato sam ja daaaavno odustao od bilo cega u ovom gradu. Kad treba pricati i obecavati uvek ima gomila ljudi, nekima je u krvi da to konstantno rade, a kad se dodje do rada ostane 2-3 ljudi maksimalno i to uvek budu oni koji su najmanje pricali...

[Zoran Suboticki]

CEKAJUCI CEKANJE

Jedna sasvim obicna dnevna soba, jedne sasvim obicne kuce ili stana...
U sobi razmesteni \\\"likovi\\\", /sasvim obicni ljudi, koji se ni po cemu ne izdvajaju od ostalih, od proseka, od sivila/ sede, otpadaju, zure u Nista, cute, blenu...
Negde u pozadini cuje se - zivot /zvuk automobila, deciji smeh, grupa prolaznika...

Scena I

Glumac I: Ne vreeedi...
Glumac II /posle male pauze/: Ne vreeedi...
Glumac III: Pa ja vam to stalno govorim - ne vreeedi...
Glumica I /posle pauze/: Sta ti govoris? Pa ja to svima stalno govorim: ne vreeeedi...
Glumica II: Potpuno se slazem sa vama - ne vreeedi...
Glumac IV: Nikad i nije vreeedelo...
Glumica III: To su mi i mama i tata stalno govorili: ovde nista ne vreeeedi..
SVI POJEDINACNO SE REDJAJU: I MENI, I MENI, I MENI....
Glumac I: To je ovde tako: ne vreeedi
Glumac II: Ma kad bi samo...
SVI U GLAS ISTOVREMENO: NE VREEEEDI!!!
Glumac II: Ma u pravu ste..Ne vreeedi...  

Ponovo svi utonu u svoju praznu tisinu...

A ONDA..

Scena II

Nastavak sledi...a mozda i ne sledi...mozda vredi, a mozda i ne vreeedi...

[Goran Čonkić]

Vidi ga...sad se uvredio covek...

Ili je to onaj duugo cekani scenario? :laugh:

Ili nije,a mozda jeste,a mozda ipak nije? :blink:

A mozda uopste i nije vise u njegovim rukama? :angry:

[Zoran Suboticki]

A ONDA...na scenu bukvalno upada Glumac V i pocinje:

LJUDI!!! SHVATIO SAM! DUGO SAM RAZMISLJAO,  NOCIMA SE U BESANICI PREZNOJAVAO, GRIZAO U MUKAMA STRASNIM, SPOPADALE ME SVAKOJAKE ALE I BAUCI, SUMNJAO, ROPTAO, REZAO, LAJAO, ZAPISIVAO, POSTIO, ONANISAO...I ONDA MI JE PUKLO PRED OCIMA I VIDEO SAM STRASNU ISTINU KAO STO SADA VAS VIDIM SVOJIM OCIMA, NE SAMO VIDEO, NEGO TAKOREKUC OPIPAO, RUKAMA SVOJIM SCEPAO TU STRASNU ISTINU!!!
PA OVDE LJUDI MOJI NISTA..
SVI U GLAS: NEEEEE VREEEEDI!

Glumac V /stoji, gleda u belo, a onda tihim uzdrhtalim glasom, uz punu unutrasnju dramatiku/: Kako ste znali..?

P.S. Ima i druga verzija Scene II

[Goran Čonkić]

i...i...i??

Dalje? Ocemo da cujemo i vidimo i ostatak...REZ nemoj nas drzati u neizvesnosti k`o majmun Bosanca.(ovo je iz vica)

[Zoran Suboticki]

Mali Lala, ako stavim ceo scenario na forum ko ce doci u pozoriste da gleda predstavu? Zamisli da ti neko da knjigu Agate Kristi i kaze ti: ser Džon  je ubica! Jel bi citao tu knjigu?
Mislim da sam te sasvim dovoljno zaintrigirao...ovo je urnebesna becejska predstava...kao sto je sve oko nas urnebesno...Dakle, cisti realizam, premda su likovi izmisljeni, kao i radnja, kao i mesto dogadjanja...Pojavljuju se i neki stvarni likovi, iz zivota: Bog, Djavo i slicno...

[Goran Čonkić]

ja imam jednu idejicu za tu predstavu...da bude kao mali uvod za neku sledecu. Posto imam ideju al mi treba pomoc da to predocim u .txt . Aj sad ostali koji su se javljali dobrovoljno da vas cujem!!!!

[Zoran Suboticki]

Pa posalji mi, ako hoces na privatni mejl. Da vidim sta mozemo da uradimo...Mada, mislim, da ne vredi...Znas kakvi smo mi Becejci.

[Goran Čonkić]

Nazalost slazem se. Ali ideja slobodno mzoe da se iskoristi. Aj poslacu cim dodjem do toliko vremena da i to sve iskucam.

[Zoran Suboticki]

Super! Mali Lala ja cekam. Moje iskustvo u radu sa onima koji tvrde da ne vredi je ogromno /he-he/, tako da ocekujem plodnu i bogatu saradnju sa tobom. Ajd malo i ti u mocvaru da vidis kako je trcati sprint po živom blatu...

[tanja mitic]

...i on je cekao, cekao i cekao...i jos uvek ceka...

[tanja mitic]

Glumac V /stoji, gleda u belo, a onda tihim uzdrhtalim glasom, uz punu unutrasnju dramatiku/: Kako ste znali..?

P.S. Ima i druga verzija Scene II

Glumica I: /užurbano ulazi u sobu/Gde mi je? Gde mi je? Gde mi je?
Glumac I: /podiže svoj tupi pogled ka njoj/ Ne vreediii!
Glumica I: /preturajući po sobi/AAAaaaa...Poludeću! Gde mi je?
Glumac II: /izlazeći iz sobe/ Ne vredi...
Glumica I:  /prilazi glumcu III i nervozno pita/ Š ta ti je bre? Gde bleneš?
i počinje da ga trese: Odgovori mi! Gde mi je?
Glumac III: neee vreeediii....

[Goran Čonkić]

Nesto ne vidim nikog osim nas 3-4 na ovoj temi...

a sto se tice cekanja...mlad je REZ, sacekace jos malo. Meni je ipak prioritet da zaradim da prezivim, tako da kad se oslobodim obaveza na radnom mestu i napisacu sta mi je u glavi.

[Zoran Suboticki]

Mali Lala potpuno te razumem: svi imamo prioritete koji su u ovom trenutku vazniji od predstave...Danima vidjam sopstvenu decu svega sat-dva...A imam  klinca i klincezu koji mi to ne prastaju lako. Jednostavno, svi vodimo neke svoje bitke.
Devedesetih sam napravio predstavu zato sto je to bio deo mog \\\"obracuna sa njima\\\", sto bi rekao Krleza. Pozoriste u ovom trenutku nema tu magiju za mene. A za pozorisni ili bilo kakav larpurlatizam nemam ni vremena ni snage. Odnosno inspiracije. Pogotovu sto ne verujem da bi ovde iko sa foruma pozeleo da ucestvuje u \\\"angazovanom teatru\\\". A ja drugi ne podnosim. Kao sto ne podnosim kic varijante /novog/ Indexovog pozorista, Sovinisticke farse i sl. Dakle i ukusi nam se sigurno razilaze. Mislim na sve forumase.