Verujete li u Boga?

[Bojan Maletic]

Ne zelim da se uopste upustam u polemiku sa tobom,zaobidji moje postove u sirokom luku,nemoj mi odgovarati,niti me prozivati i bice sve u redu,a kada ja nesto napisem Attili,dopusti \\\"pametnom\\\" coveku da odgovori,mislim da mu nije potrebna dadilja.....:lol:

[Djordje P.]

Attila napisao/la:

Izvor znanja o Božijem karakteru za svakog hrišcanina je prvenstveno Biblija Sveto Pismo.

da. slazem se 100% i mislim da niko ne moze reci da nije tako.
to kao da kazes da je izvor znanja iz neke oblasti literatura iz te iste oblasti.
mislim da se svi mogu sloziti i sa tom recenicom koja je potpuno ekvivalentna atilinoj.
kada nauka dokaze (i) kako je nastalo SVE tada ce vernici ipak verovati u rezultat naucnog eksperimenta (crno na belo!), kao sto ipak veruju, tj znaju, da je zemlja okrugla i da se okrece...
kada ce se to desiti ne znamo, mozda za 10 mozda za 100 a mozda za 1000 godina, ali nikako nikad. svakako bi se desilo ranije da nisu neki mozgovi spaljivani, npr djordano bruno (sledbenik kopernika koji je btw bio i teolog a otkrio heliocentrizam), ziv spaljen na lomachi jer je tvrdio da se zemlja okrece...
da je kojim slucajem bilo obrnuto, da su inteligencija, mudrost, znanje i razumevanje kosmosa u ono vreme istrebiljivali ideju o biblijskom stvoritelju, sada bismo vec znali mnogo vise nego sto nam danas, ipak napredna, nauka moze pokazati i dokazati. ne mora da znaci da bi to bilo dobro. mozda bismo imali atomsku bombu mnogo pre nego sto se pojavila, a u 20om veku bi mozda bio vec IV svetski rat koji ce se, po nekima, voditi toljagama.
ti verujes u jedno ja u drugo i vozdra.
u neku ruku onaj ko veruje u boga nema jeda, nema svoj stav, nema pitanja... ima samo jedan odgovor na sve = bog, spasitelji sl.
e pa to meni nije interesantno.
ne nepadam nikog licno, napadam dogmu o slici sveta u kojem zivimo. a ne napadam one koji tu dogmu brane, jer ne vredi, sa njima diskusije nema, bog je za njih sve. i povr\\\' svega ipak mislim da je dobro sto religija postoji, da oni koji nisu nasli smisao svog postojanja i adekvatno usmerenje svojih intelektualnih potencijala na neki zemaljski cilj, ne padnu pod uticaj alkohola ili druge, nego pod uticaj \\\"boga\\\", i da u takvom, nekako hmmm... recimo izmenjenom stanju svesti, cekaju i cekaju i konacno docekaju smrt i kao budu spasheni :woohoo: ta da, naravno
kao sto smo se svi nekad ozderali da ne znamo za sebe tako smo nekad i pomislili da bog mozda ipak postoji. ne treba mi ni jedno od ta dva da me vodi kroz zivot.
ne verujem u boga, nisam alkos i sl -> ja sam srecan covek koji radi na ispunjenju teskih, ali realnih zemaljskih ciljeva. jupi!

[mumba]

a da l ito atila znači ako nećem oda se povinujemo crkvenim kaninima da ćemo proći kao u srednjem veku?
obavezno pogledajte video klip na ovom linku i pročitajte članak šta s eradi po našim manastirima?
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=865307

[Petar Petrovic]

Verujem u Boga,ne verujem propovednicima,i onima koji vrse pritisak da priznamo da smo gresni,svako od nas zna svoje grehe,i mislim da je internet google propoved suvisna,ako mi se slusa propoved ja odem u crkvu i slusam coveka koji je dosta godina proveo na teologiji proucavajuci tu nauku,ako nista drugo iz postovanja prema tome sto se godinama trudio da to zavrsi....
Ja verujem u Boga u dusi,i srcu i nemora neki Atila to da mi govori i nagovara me
A sto se tice prethodnog posta,to ne odobravam nikako,i iskreno se nadam da ce pocinioci biti kaznjeni po zakonu kako i zasluzuju,pa makar to bila i svestena lica...nadam se gazda Zoro da sam te zadovoljio....
Vas gazda Pera

[attila f]

Nemaju samo sveštenici monopol na spoznaju Boga, to je tako bilo u srednjem veku kad ljudi nisu imali adekvatan pristup inoformacijama, već je Pismo dato svim ljudima da Ga upoznaju.Ako je neko sveštenik ne znači (na žalost)da je moralan i duhovan čovek, jer mantija ne čini čoveka sveštenikom, to dolazi unutrašnjom promenom.....
U današnje krizno vreme, sinod SPC kao i vlada Srbije su pod uticajem spoljašnjeg faktora, i samo nekoliko ljudi se bori za očuvanje izvornih vrednosti unutar crkve, a sve ih je manje.
A mi treba da radimo na ličnom i porodičnom jačanju, da bi opstali, a ono što je dekadentno u društvu, to već ionako proždiru \\\"ajkule\\\"....

[boris petkovic]

atila brate,reci ti nama ides li na gej paradu,jel organizovan neki fajt,ono,sta da radimo povodom toga? savetuj nas

[attila f]

Organizovanje ovakvih nastranih parada samo pokazuje koliko je naše društvo moralno posrnulo i koliko je pod okupacijom, pogotovu duhovnom okupacijom.Jedno društvo umire kad nastupa duhovna smrt, a to se nama priprema.Na žalost Crkva je odavno pod uticajem ekumenista i nema mogućnosti da se suprostavi nadolazećij europeizaciji (demonkratiji), a sve nemoralne nastrane stvari koji uništavaju zapadne države pokušava se uvesti na mala vrata i ovde.
Homoseksualizam je sve do početka 20. veka smatrana za bolest, ali pod uticajem određenih lobista (samog sotone), unapređen je na način življenja, društveno prihvaljivog.Ovakav način življenja je izrazito satanski, i direktno suprostavljen Bogu, pa iz ovog možemo lako pretpostaviti ko stoji iza pedera.
Po meni najdelotvornija borba protiv pedera i njima sličnih nije nasilje, već moralan i bogougodan način življenja, jačanje porodice, da bi se na delu pokazala razlika između normalnog ispunjenog života i satanske agonije.
Naravno da je to teško ostvariti pogotovu u našem društvu, kad i jedna obična molitva na javnom mestu sankcioniše.
http://www.youtube.com/watch?v=O4yXopGs5Lw

Pa dobro je i prošao, kad je našao da se moli u Sodomi,eeee.......

[Robbyn �]

Nisam neki vernik,ali ovo mi je takav debilizam...Prosto ne mogu da verujem da su čoveka priveli samo zbog propovedanja...
Š ta je sledeće,da ga bace u arenu sa lavovima?

A pederi će da se šetaju slobodno?

[attila f]

Odlomak iz knjige - Tajne Biblije  Aleksandra Medvedeva

Postoje četiri klasična argumenta koje su filozofi
i teolozi naveli, u toku istorije filozofije i teo -
logije, u prilog činjenice da postoji Bog.
Prvi argument je takozvani “kosmološki argument”.
Ovaj argument se bazira na takozvanom
“uzročno-posledičnom redu stvari” ili logici, i on
gla si ovako: “Sve što postoji ima uzrok svoga postojanja.”
Strano je ljudskoj logici da postoji neka realnost
koja je jednostavno nastala sama od sebe.
Naime, ljudsko iskustvo ne poznaje činjenicu da
ni iz čega može postati nešto. Francuski filozof
Vol ter je to izrazio na sledeći način: “Zamislite da
šetate obalom mora. Odjednom, tu na obali mo -
ra, vi vidite sat. Š ta bi bila vaša prva misao? Da li
bi vaša prva misao bila: ‘Kamenčići su se kretali u
moru i usled kretanja kamenčića stvorio se čitav
mehanizam, i eto, stvorio se sat.’ Da li biste to po -
mislili?”, pita Volter.
“Svakako da ne. Kazali biste: ‘Sat je ovde na
oba li mora... neko je izgubio sat.’ Dakle, sat ima
svo ga vlasnika. Ne samo to. Ako postoji sat, on
mora imati uzrok svoga postojanja.”
Zato je Volter kazao: “Sat postoji, dakle, mora
postojati i sajdžija.” Drugim rečima, svet postoji,
kosmos postoji, on nije mogao nastati sam od se -
be i on mora imati uzrok svoga postojanja. Svet
pos toji, dakle, mora postojati i Stvoritelj sveta.
Međutim, ovde postoji jedan problem logike.
Prob lem je kod uzroka samog Stvoritelja ili Boga.
Ko je stvorio Boga?
Francuski filozof Renuvije, bavio se punih
deset godina ovim problemom logike kosmološkog
ar gu menta. On je kazao ovako:
“Zamislite jedan la nac. Zamislite da je uzrok
jedne alke druga alka, i zamislite da ovaj lanac
ide u beskonačnost.”
I onda Renuvije argumentuje: “Ako lanac ide
u beskonačnost, onda ne postoji prvi uzrok svih
uz roka.”
Zašto ne postoji? Jer lanac ide u beskonačnost.
Ako ne postoji prvi uzrok, onda ne mo -
žemo ob jas niti ni postojanje svih drugih entiteta
u sve miru. “Zato”, kazao je Renuvije, “mi moramo
logike ra di, pretpostaviti da postoji prvi uzrok svih
uzroka bez uzroka”.
I zato danas u filozofiji postoji sledeća pos -
tav ka: u svetu postoje dve vrste entiteta. Prva
vrsta entiteta je takozvani “neophodni entitet”. To
je entitet koji svoje postojanje ne duguje nikome.
Da bismo razumeli sve druge entitete, da bismo
razumeli postojanje biljaka, životinja, čoveka,
sve mira itd, mi moramo pretpostaviti da postoji
prvi uzrok svih uzroka bez uzroka, dakle, da postoji
jedan neophodni entitet, a da su svi drugi
entiteti u svemiru prouzrokovani entiteti. Oni svo -
je postojanje duguju ovom prvom uzroku svih
uzroka bez uzroka.

Ovo izgleda malo suvoparno, ali i tema Boga je veoma kompleksna, pa koga interesuje može da istražuje u ovim pravcima. Slede ostala tri argumenta, malo kasnije...

[attila f]

Drugi argument u prilog postojanja Boga
jeste “teleološki argument”. Naziv potiče od grčke
reči “teleos”, što znači “cilj, svrha”, a može
označavati i harmoniju. Drugim rečima, mi ne
samo da mo žemo zaključiti da postoji Bog koji je
stvorio neku vrstu nedefinisane realnosti, nego je
Bog uzrok jedne harmonične realnosti, realnosti
koja u sebi ima sklad, harmoniju, koja u sebi ima
savršenost.
Dakle, mi svuda oko sebe vidimo čuda. Ne sa -
mo da postoji Bog, nego je taj Bog stvorio enti te -
te u svemiru koji su nam srodni. Posmatrajući pri -
rodu, mi Ga možemo razumeti - tog Boga koji je
sve to stvorio ili Biće koje je sve to stvorilo. Spo -
me nućemo neke primere kada je u pitanju teleološki
argument.
Postoji neverovatna harmonija u sastavu vazduha.
Na primer, šta je ta nevidljiva supstanca,
zva na vazduh, koju mi udišemo svaki dan? (Zna -
mo da je vazduh najvećim delom sačinjen od azo -
ta i kiseonika.) Mi bismo disali ređe i ne tako du -
boko kada bi procenat kiseonika u vazduhu bio
50% umesto sadašnjih 21%. Ali, kada bi to bio
slučaj, Zemlja i vazduh bi postali kao upaljač.
Sva ka, pa i najmanja vatra, gorela bi eksplozivno
i nekontrolisano. Munje bi spalile čitave šume, i
verovatno da u kratkom vremenskom periodu ne
bi bilo ni jedne. A sa manjim procentom kiseonika,
imali bismo problem da zapalimo vatru.
Dakle, postoji sklad u vazduhu - kako je on
načinjen? Ili možemo govoriti o mnogim drugim
realnostima.
Na primer, ljudsko uvo. Prilikom govora, čo -
vek ne proizvodi glas ili buku, već određene ta -
lase koji tačno odzvanjaju na jednom instrumentu
koji se nalazi u uhu. Današnji klaviri imaju oko
80 dirki, a u unutrašnjem uhu, smešten u malom
prostoru, nalazi se “klavir” koji ima na sebi oko
6.000 dirki, koji proizvodi sve tonove i polutono -
ve. Ovaj instrument se naziva “Kortijev organ”. Da
li je on proizvod slučaja?
Ili na primer, bubrezi. U toku 24 sata, kroz
bub rege srednje veličine prođe oko 190 litara kr -
vi. U svakoj ćeliji bubrega, koje su nevidljive go -
lim okom, odvijaju se najkomplikovaniji biloškohemijski
procesi čišćenja krvi. Da bi se takva la -
bo ratorija stvorila izvan ljudskog organizma, mo -
že mo da zamislimo koliko bi trebalo prostora. To
je jedno od velikih čuda.
Ili da govorimo o ljudskom mozgu, što je
mož da najveće čudo. Ljudski mozak ima oko de -
set milijardi ćelija. Svaka ćelija mozga je pove -
zana sa drugim ćelijama sa oko deset hiljada do
sto hiljada veza. Kako je moguće da tako složen
sis tem postoji u čoveku? U tome se može videti
sklad, harmonija, “teleos”.

[attila f]

Sledeći argument, koji srećemo u filozofiji i
te ologiji, u prilog postojanja Boga, jeste takozvani
“ontološki argument”. Njegov ime dolazi od
grčke reči “ontos”, što znači “biće”. Ovaj argument
dugujemo Anselmu, koji je živeo u 12. ve -
ku, a kasnije ga je upotpunio i razradio Rene
Dekart. Dekart je celog svog života tragao za ne -
kim temeljom, kao i Tolstoj, za nečim na šta će
moći da stane, da se osloni u svom životu, nečim
u šta će moći da veruje, nečim za šta će znati da
je istina. I posle dugog traganja, on je uzviknuo:
“Mislim, dakle postojim.”
Kakve veze ima ovaj argument sa Božjim postojanjem?
Dekart je kazao: “Ja sam, ja postojim,
zato što mislim, razmišljam. Samom logikom ja
zak ljučujem da postojim, kao ljudsko biće, kao
od ređeni entitet u svemiru. Ali, na osnovu svoga
postojanja ja zaključujem da mora postojati jed -
no drugo Biće. Zašto? Jer ja nisam potpun”, kaže
Dekart.
“Ja u svom biću osećam žeđ i potrebu za ne -
kim drugim Bićem. Ja postojim, ali ja postojim
kao nepotpuno biće. Moje biće teži jednom drugom
Biću koje bi moralo biti apsolut svih kvaliteta
i vrednosti, koje bi u stvari, bilo apsolutno bi -
će.” To drugo biće Dekart je nazvao Bogom. De -
kart je toliko verovao u Boga da je smatrao da se
Bog i Božje postojanje može dokazati i matema -
tičkim putem.
Pre Dekarta postojali su u Engleskoj empiristi,
kao filozofski pravac, koji su smatrali da ono što
čovek zna dolazi putem empirije, iskustva. Kako
zna mo ono što znamo? Gde su granice znanja?
Filozof Lok je smatrao da se dete rađa kao
čisti list papira i sve saznaje putem iskustva. Dak -
le, “iskustvo je uzrok ljudskog znanja”, kazali bi
oni. Rene Dekart će reći: “Istina je, određena
znanja mi stičemo iskustvom ili vaspitanjem, ali u
čoveku postoje takozvane ‘urođene ideje’, koje
čovek nikad nije mogao naučiti iskustvom.” Koje
su to ideje? Na primer, on je kazao: “Ideja o več -
nosti. Čovek nikada nije video večnost, nikada ni -
je živeo sa večnim čovekom, nikada nije živeo u
več nom stanju, a ipak nosi u svom srcu ideju o
več nosti.”
Ideja pravde, takođe. Čovek umire i veruje da
će pravda biti zadovoljena. Otkud ta želja za ap -
solutnom pravdom? Može se takođe govoriti i o
“analogiji entis” ili analogiji dva bića - analogiji
ljudskog bića i Božjeg Bića. Čovek ima neurozu,
oseća se neugodno, on bi želeo da promeni po -
sao, da promeni ženu, da promeni mesto gde živi,
da ide negde, da traži samoga sebe, da pronađe
mir u svome srcu. Čovek teži jednom drugom bi -
ću i nije svestan da ustvari teži Bogu. Drugim re -
čima, čovek je, na osnovu Renea Dekatra i onto -
loškog argumenta, nepotpuno biće bez Boga. Je -
di no u Bogu može pronaći mir i potpunost svog
bi ća.

[boris petkovic]

a sta bog misli o nasilju nad profesorima i to?

[mumba]

tu je bog zakazao!

[Serveto Pecin]

Da se svi ljudi ponasaju kulturno (tako da svojim ponasanjem i svojim postupcima ne smetaju drugima), sve bi bilo u najboljem redu...

[mumba]

ne bi to bilo u redu.to bi bilo savršenstvo a znaš li gde savršenstvo vodi? u još brzu propast nego kad je kao sada!