Svako vreme ima svoje breme, pa mi se čini da je gotovo nemoguće praviti bilo kakve paralele između onoga što se radilo u kulturi devedesetih, u Bečeju, i onoga što se radi i događa danas. Naprosto \\\"društveni\\\" kontekst je danas toliko drugačiji da se nema šta porediti.
Ono je bilo potpuno izglobljeno, iščašeno vreme i, sticajem okolnosti, urađeno je zaista više nego što je iko mogao očekivati od jedne sredine kao što je Bečej. I Cveja je u pravu: to je samo prošlost, na koju imamo pravo da se sećamo bez ikakvih obaveza po bilo koga.
Pre svega Itaka je bila moćna kulturna gerila sa preko 150 članova, sjajnih umetnika, dizajnera, arhitekata, slikara, pisaca, muzičara, ljudi koji su voleli pozorište, film, muziku...A sve Bečejci!
Agora 93 je bio nezaboravan spektakl /sa tri predstave - Kaligula na Trgu, Ljubav Perlimplina i Belise u Goranskom rasadniku i Hej, vi napolju, Viljema Sarojana koju je režirao Ivan Živković reditelj filma Hadersfild/...Moje poznanstvo sa Š ušljikom je bilo okidač za taj jednomesečni pozorišni kamp. Zahvaljujući toj inicijativi i Itaci, mnogi talentovani Bečejci su se naprosto probudili, Viktor Š krabanj je držao časove slikarstva na tom Kampu na Tisi, bili smo domaćini Salašarskom mađarskom pozorištu, Mikica Nikolić je držao časove klasične gitare....Sa nama su bili Goran i Goga Sadžakov, kompletna ekipa Eve Braun, pa društvo iz Pop sajkla...
Plus inflacija od hiljadumilijardizbrljijardi dinara na sat...Inače ništa to nije baš bilo besplatno. Ja sam lično spiskao 6000 DM moje \\\"italijanske\\\" ušteđevine, na to Kulturno leto. Spašavali smo dušu, ko je mario za pare.
Onda smo ušli u Instituciju. Centar za kulturu Vuk Karadžić.
Prvu \\\"revoluciju\\\" koju smo odmah napravili bila je otvaranje Galerije Krug! U kojoj smo zatekli jedan prljavi sto i neke opanke koje su visile na zidu! To je bila \\\"kancelarija\\\"! Pa smo krenuli dalje....uz neverovatne otpore.