...da ovo je jako strasno....Iz N.Sada smo pobegli bas zbog toga....Kada sam skontala da je neki lik prodavao heroin na udici,kroz prozor od zgrade,a bio je drugi ulaz od nas....Ta sama cinjenica da ce mi deca rastiti u takvom okruzenju mi se smucila...I tako smo odlucili da je manje mesto ipak mnogo bolje za zivljenje,od velikih gradova...Pa mislim da mogu bolje da kontrolisem gde se krecu i sa kim?Najvazniji je odnos Roditelj-deca....Ako od starta otvoreno komuniciramo o svemu ne bi trebalo da imamo problema te vrste....Opet to nema veze ni sa porodicom,da li je dete u dobroj ili losoj porodici...vec sve zavisi i od njega samog....U pubertetu dete misli da je ono uvek u pravu i cesto misli da je odbaceno od svih...i tu jos dolazi drustvo....,ko zna kakvo...,jos ako se zaljubi u nekog ko je faca,a mozda narkoman...,uuuuu...jako tesko....Glava me zaboli cim pomislim na sve to...A i sama sam imala neke faze....Mada se nikada nisam prepustila tome...i nikada nisam uzivala prave droge...Dete samo ,naravno ja cu biti uvek tu, treba da shvati sta je za njega najbolje i gde taj put vodi....Znam da cu im sigurno mnogo pricati o tome....,a kada bude vreme procitace knjigu DECA STANICE ZOO....i znam da posle nje nece biti ravnodusne!
