Tako je moja pokojna bakuta Grkinja umela da iskomentariše i ispraća goste koji nisu stigli ni do kapije naše kuće.
„Š to volim kad dodjete, a tek što se radujem kad odlazite!“ Ovako se oglašavao moj svekar kad bih sa mladuncima odlazila u posetu za vikend (verovatno nam zato dozvoli da odnesemo tonu polurastopljenog sladoleda i ostalog jestivog materijala sa sve inox posudjem, curver kutijama i ostalom ambalažom). Nadje se tu i po koja knjiga, rezervne čarape, polovni telefon, pola kile eksera, zagrižena jabuka itd. Doduše, nismo ni nas tri bile naivne Za nepunih 48 sati dovedemo ih do belog usijanja, tako da je svaka cena unapred prihvaćena. A onda nam dugo mašu sa balkona umazani suzama radosnicama, nikako da se uvere da se ne vraćamo pod izgovorom kako smo zaboravile nešto.
Kad razmislim,za nas je Atila „Bič božiji“ bio filantrop i dobrotvor.
Kakvi ste kao gosti? Nosiš li uvek poklone, samo nekim povodom ili ne posećuješ izuzev rodjendana ii slave? Kod koga najviše voliš da ideš?