Jednom sam samo pruzila,ne drugu sansu nego dvadesetu i shvatila da od toga nema nista.Slazem se sa Marinom,ali je vrlo bitno u tom pruzanju druge sanse,koji je povod tome.Znaci zbog cega su decko ili devojka zabrljali.Svi gresimo i imamo prava da se iskupimo...Ali ako je u pitanju nesto bolno,neoprostivo..smatram da i ako sam zaljubljena a jako povredjena ne dajem sansu nikada vise...Jednostavno se sve preboli ali nova razocarenja sopstvenom krivicom bole dugo...