Vaistinu, muvo! Eh, Toma, jedini srpski šansonjer... Uđoh i ja par puta u životu u poneku kafanu, pa bih rekao da ih je bilo i goreg enterijera nego što je u Oraču, al je bilo milina sedeti tamo... U Bečeju, npr. jedno vreme to je bila Raketa... Tada i tamo nije bio fazon dopuniti dnevnu dozu, već nešto sasvim deseto... No, i to u isti koš sa ostalim elegičnim sećanjima na dobra stara vremena...