Iz Blica:
OECD testirala male sive ćelije srednjoškolaca u 41 zemlji sveta
Naši đaci na dnu lestvice znanja
Iza njih nema nikoga iz Evrope, a malo smo bolji od onih iz Turske i nekih afričkih i prekookeanskih zemalja
BEOGRAD - Iako u Srbiji ima dosta zagovornika teze da je naše obrazovanje i pored svega što nas je snašlo na zavidnom nivou, upravo objavljeno istraživanje OECD u kome su učestvovali petnaestogodišnji učenici iz 41 države Evrope i sveta pokazalo je da se đaci iz Srbije nisu baš proslavili u znanju, veštinama i primeni naučenog gradiva-jer se u sve četiri testirane oblasti nalaze na samom dnu lestvice sačinjene na osnovu testova i rada \\\"malih sivih ćelija\\\"!
Iza nas pri tome nije rangirana nijedna evropska zemlja. Lošije rezultate iz matematike, tumačenju pročitanog teksta, u rešavanju problema i zadataka iz prirodnih nauka imali su samo Turska i nekoliko prekookenaskih, afričkih i dalekoistočnih zemalja.
Juče, tačno u podne, na sajtu OECD-a osvanuli su rezultati Pisa projekta kojima se procenjuje efikasnost obrazovnog sistema zemalja koje su učestvovale u istraživanju sprovedenog \\\"na terenu\\\" u aprilu i maju prošle godine. Ovo svojevrsno vrednovanje znanja, koje je upotrebljivo u svakodnevnom životu i mahom se ne odnosi na enciklopedijske informacije, prvi put je organizovano 2000, s tim što se testiranje radi svake treće godine.
Srbija nije učestvovala u prvoj proveri, a Slovenci, Hrvati i Makedonci u drugom istraživanju. U narednom ciklusu 2006. vrednovaće se i znanje slovenačkih, hrvatskih i crnogorskih đaka, pa će biti zanimljivo kako će izgledati nadmetanje učenika iz bivših JU republika.
Najbolji matematičari na svetu su srednjoškolci iz Hong Konga, na drugom mestu su Finci, na trećem Holanđani, pa onda Lihtenštajnci, Japanci, Kanađani i Belgijanci... U prvih 10 plasiralo se (tek) pet evropskih država. Mi smo na 34 mestu, osmi otpozadi, sa 436,87 poena, a kakav je to rezultat vidi se po tome što je prosek OECD-a fiksiran na 500 bodova.
Po znanju iz matematike, koja je u ovom ciklusu istraživanja bila centralna tema, svrstali smo se u drugi nivo od šest mogućih stupnjeva znanja, zajedno sa Grcima, Turcima i Urugvajcima, s tim što smo mi u toj najlošijoj grupi drugi, odmah iza Grčkih srednjoškolaca. Iako ni matematički poeni nisu bili bog zna kakvi, tu su naši đaci ipak imali više uspeha, u odnosu na postignuća iz ostalih oblasti.
U razumevanju pročitanog teksta rezultati su bili dovoljni tek toliko da se plasiramo na peto mesto od kraja, a u prirodnim naukama smo 37. Standardno nabolji u svakoj oblasti bili su Finci, Japanci, đaci iz Koreje i Hong Konga. Da li to može da bude za utehu, ali ni američki srednjoškolci nisu u matematici dostigli prosek OECD-a, kao ni u ostalim kategorijama a ukupan skor im je bio dovoljan tek za 29 mesto!
U ovom istraživanju koje je podržalo Ministarstvo prosvete i sporta, a realizovao Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u prestonici, učestvovalo je 4.405 učenika iz 151 srednje srpske škole. Najbolji u pokazanom znanju bili su gimnazijalci, a lošiji su bili učenici medicinskih i umetničkih škola, dok su najgore prošli đaci iz trogodišnjih i četvorogodišnjih poljoprivrednih i tehničkih škola.
========================================
Zbogom \\\"bubanju\\\"!
Profesor Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić smatra da država pod hitno nešto treba da preduzme i zajedno sa prosvetnim vlastima promeni odnos prema učenju.
- Mislim da su rezultati istraživanja OECD-a zabrinjavajući i da upravo tu leži odgovor zašto naša deca generalno mrze školu. Očigledno je da ih mi u školi ne učimo da misle, nego da bubaju. I zato mislim da bi ova zemlja ozbiljno trebalo da razmisli o ovome. Posle ovog istraživanja prvo moraju da se nateraju nastavnici da ukinu bubanje i ocenjivanje na račun bubanja i da nenametljivo prepuste sposobnijima da ožive školu, da razvijaju kritičko mišljenje i logičko zaključivanja, a posle toga se možemo pozabaviti nivoom znanja i činjenica-preporučuje Turajlićeva.
========================================
Obrazovanje kao i društvo ide nizbrdo
I pored toga što rezultati Pisa istraživanja koji se odnose na Srbiju nisu baš za ponos i diku, Dragica Pavlović-Babić, nacionalni koordinator Pisa projekta, ne misli da je rangiranje katastrofalno po nas, već da je zabrinjavajuće, ali i očekivano.
- Živeli smo u društvu koje je propadalo u materijalnom i u svakom drugom smislu i to je moralo da se odrazi i na obrazovni sistem. S druge strane, obrazovni sistem u tom periodu nije pokazivao nikakvu elastičnost nego se, verovatno zato što je morao, konzervirao, ostajao onakav kakav je. A u njemu su radili nastavnici koji su bili sve manje motivisani, sve manje plaćani. Prešlo se na rutinu, na otaljavanje posla... i sve je to moralo da se odrazi na znanje. Ovi rezultati nisu postignuti 2003. nego su efekat jednog procesa koji traje. Obrazovni proces godinama ide nizbrdo i o tome imamo i podatke iz naših nacionalnih istraživanja, a o tome kakvi će trendovi biti znaćemo na osnovu Pisa istraživanja koji će se organizovati svake treće godine-pojašnjava nacionalni koordinator Pisa projekta.
