Jutro!!! Dan preliven suncem, kao sladoled belom čokoladom. Seæam se: \\"svako novo jutro je jedno novo raðanje, svaki novi dan je jedan novi život...\\" Ah, ko ne bi bio sreæan po ovakvom danu? Udišem punim pluæima onaj smolasti miris behatona, šarenog, kojim je prekriven ceo trg. Prilazim Fontani, pomeram se u pravcu skazaljke na satu i krajičkom oka \\"hvatam\\" dugu koju stvaraju kapljice vode. Iza velike vodene zavese vidim dve prelepe sirene kako na ivici Fontane klataraju bosim nogama, uz zvonak smeh. Po rečima koje nose talasi shatam da su Ruskinje. Ove godine je najviše gostiju došlo iz Rusije,, mada ih ima iz Austrije, Maðarske, Èeške, čak su i neki Šveðani došli, biciklovima. Od kako je banja sagraðena na starom hipodromu ovaj gradiæ je živnuo, preporodio se. Ceo grad je okrečen nekim živim bojama, trava je zelenija nego što je ikada bila, svuda naokolo zapljuskuju mirisi cveæa sa kandelabara, prozora, balkona. Lepota ovog gradiæa, ušuškanog \\"izmeðu četiri vode\\" očarava sve koji u njega doðu, ali ponajviše njegove žitelje koji su, kao za inat svima, na svoja lica navukli osmeh koji ne skidaju, nikada.
Stižem sa malim zakašnjenjem, u kafeteriju, kraj recepcije: moji dragi prijatelji iz Italije prave buku, po običaju. Za njih je ovo poseban dan: sa marine kreæemo na krstarenje po Tisi, gore, skroz prema Kanjiži. Kapetan Feribota nas požuruje uz neke lascivne komentare na račun Frančeskine letnje haljinice, providne. Dok sečemo talase, pijemo Krokanj, iz malih duguljastih čaša, razvija se žučna diskusija: je li Bečej panonska Firenca ili panonska Sijena. Italijani vole da sve \\"italijaniziraju\\"...Ostalo im od predaka. Po povratku, razmeštamo se svi pod debelu ladovinu \\"Deda Pajinog salaša\\". Ručak domaæi, iz Velikog bečejskog špajza. Tamburaški sitni vez potpuno je razgalio društvo. A kad su se začuli akordi \\"čamcem plovim sam po Tisi\\" , Laura je rekla svom mužu: ostajemo! Popodne sam odveo Umberta da vidi slobodnu parcelu u industrijskoj zoni gde je nameravao da podigne veliku fabriku testenina. Izmeðu Sojaproteina i velike fabrike alkohola koju je podigao jedan ruski biznismen i nešto dalje od fabrike čokolade postojala je idealna parcela za njega i njegovu firmu...
Odluka je pala. Dogovorili smo se da to proslavimo kako i treba: u najveæem noænom klubu, izgraðenom iza Dvorca Bogdana Dunðerskog, u blizini aerodroma za čarter letove.
Kakva je to luda noæ bila!
I evo me opet, u novom jutru, u novom danu. Gazimo, mamurni i pospani, bosi po travi golf terena kojim je opasan ovaj prelepi dvorac starog Bogdana. La vita e bella. I u mom Bečeju.
/ Snovi mnogo više govore o nama, o našoj prirodi, o našem karakteru. Snovi, koje sanjamo na javi. Smatrao sam da bi bilo uljudno sa vama da podelim ono što je najbolje u meni. U ovoj zanimljivoj, šašavoj igri na Forumu. /
