Tema jeste jako mucna, nikom ne bih pozeleo da bilo kako nadje u situaciji da razmislja o ovome.:unsure:
Ok, Muvo, potpuno racionalno razmisljanje, potpuno razumna teorija.
Ok, ali ajd ovako. Pitanje je, ako se pod uticajem bolesti menja i svest, da li je i razmisljanje te osobe drugachije? Koliko joj se moze verovati da to zaista zeli ?
I testament pocinje sa :\\\" Ja taj i taj pri cistoj svesti ...\\\" Koliko je toj osobi cista svest ? Koliko je sposobna u rasudjivanju ?
Drugo, ako je zivot neshto najvrednije, ko ga moze oduzeti, pa to bilo i na molbu pacenika? Raznoraznih je muka u svetu. Sta bi bilo kada bi Somalijcima, koji su od gladi jednom nogom u grobu, dozvolili eutanziju ?
Da li bi neko od njih to zatrazio ? Pogledaj snimke, da li neko trazi to ili pokusava da se ubije ?
Pitajte lovce. Pogode zeca, raznesu mu zadnji deo tela, on se i dalje na prednjim nogama vuce pokusavajuci da pobegne u neki zbun. Je li on to nema svesnost, moc razmishljanja, da je gotovo, i da je bolje prekratiti muke ?
Ne, to je osnovni instikt za samoodrzanjem.
Postoji i verzija, da je ceo zivot lekcija. I da svako mora proci tu lekciju. Ako u skoli djak ne savlada gradivo, on se vraca u isti razred. Da li bi rizikovali da nekog osudite da se vrati na doshkolovanje ?
Mali milion moralnih i zivotnih pitanja je tu. Ako smo do sada vrednovali zivot kao nesto najvece i najsavrsenije, da li mu time umanjujemo vrednost?
Tako da, ja sam na ledini izmedju oba stava ...
Ne\\\'am pojma!:dry: