Autor Tema: Medjunarodna nagrada Simonu Grabovcu  (Pročitano 2440 puta)

julijana lukic

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 22
    • Pogledaj profil
Medjunarodna nagrada Simonu Grabovcu
« poslato: Novembar 17, 2008, 08:51:01 posle podne »
Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost -Simonu Grabovcu

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost bice urucena pesniku Simonu Grabovcu u Novom Sadu,u kafeu \\\"Il Mile fjori\\\",Zmajjovina 2 ,u sredu 26.11.2008.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika

Nagrada ce biti dodeljena prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za nenametljivu ali znacajnu kreativnost sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja.




Simon Grabovac rođen 1955. godine, živi i radi u Novom Sadu. Autor je više knjiga pesama - \\\"Krtičnjak\\\" (1979), \\\"Velikom ovnu\\\" (1984), \\\"Prasak\\\" (1991), \\\"Posipanje pepelom\\\" (1991), izabrane pesme \\\"Strašni lik\\\" (2002), \\\"Tok stvari\\\" (2006). Zbirka \\\"Isiot\\\" sastoji se od tri ciklusa - Prozori stakla, Treperava tačka i Iskopine reči. \\\"Simon Grabovac nije eksperimentator poezije, već kultivisani duh koji u 21. veku potvrđuje mišljenje da se poezija na može više pisati bez širine opšte kulture. Između Eliota i Vitmana, on traži neispunjen prostor u kojem će zasaditi svoje egzotično poetsko stablo. Otud \\\"Isiot\\\" poput lekovitog praha leči ožiljke reči, privida i stvarnosti\\\", najavljuje knjigu urednik KOV, Petru Krdu. \\\"Poezija Simona Grabovca pruža maksimum ekspresije i strasnu težnju za perfekcijom, a istovremeno nudi mogućnost individualnog dograđivanja lirskog subjekta. Grabovac je nesumnjivo danas jedan od vodećih pesnika srednje generacije čije je stvaralaštvo nažalost u senci\\\", primećuje Krdu.


U odnosu na svoje prethodne zbirke i izbore poezije (npr. „Strašni lik” ili „Tok stvari”), najnoviji rukopis novosadskog pesnika i kritičara Simona Grabovca (1955) pokazuje znake nesumnjivog preobražaja kako tehnike pesme i njenog formalnog lika, tako i izvesnih motivskih inovacija koje svakako proširuju smisaonu optiku i čitalačka očekivanja. Naviknut na Grabovčev gotovo minimalistički, zgusnut i katkada racionalno-algebarski pesnički postupak, čitalac ove zbirke biće spontano uvučen u jedan drugačiji, humaniji, liričniji i svakako ličniji govor pesnikov – ali ujedno i u jednu složeniju poetsku situaciju koja počiva na svojevrsnoj arheologiji sećanja o postupcima, događajima, likovima, stvarima i rečima.
Poniranje u nataložene i često suprotstavljene tokove i slojeve pamćenja odvija se spontano, kroz narativnu prizmu pesničkog subjekta koji se potom razgranava u različite poetske instance i identitete. Približavanje i udaljavanje, umnožavanje i podvajanje lirske optike utiče i na unutarnju dinamizaciju vremensko-prostornih koordinata u kojima se, kao u kakvoj alegorijskoj bajci, kreće junak Grabovčeve poeme. Kažemo namerno poeme, jer su tri ciklusa zbirke „Isiot” („Prozori stakla”, „Treperava tačka” i „Iskopine reči”) organizovana u obliku fragmentarne duge pesme s analitičkim brojčanim oznakama koje pastiširaju naučni diskurs. Bez naslova, ovi tekstualni delovi funkcionišu upravo kao svojevrsne iskopine, arheološki ostaci prepoznatih životnih situacija i značenja. Pogotovo onih koje su vezane za odnos između stvaralačkih činova oca i sina, odnosno platonističkog podražavanja različitih nivoa realnosti: sveta ideja i sveta stvari.
Kao da u ovoj tački pesnik vodi pritajenu polemiku s ontološkim statusom poezije, s njenim preimućstvom, ili pak iluzijom da bude apsolutna stvarnost. Ali, s druge strane, poezija nikako ne živi samo od jezika, već i od pesnikove spretnosti i hrabrosti da se spusti što dublje u podsvesno, poluzapamćeno i tako naknadno jezikom osvesti pojedina značenja koja bi inače ostala zatamnjena: „...ići samo po / koncu slika sećanja. Lavirati. / održavati nepostojeću ravnotežu. / prašinu uzburkati vodu dići a / ne odavati ništa kao u pesmi / koju pišeš. Nevidljivi /oslonac naći u detinjstvu. /hodati tako da propadaš / sve dublje a / da ne zakačiš ni jednu / od / ključnih dubinskih / mina neprozirne / pesme (1.3.2. „Prozori stakla”).
Sećanje stoga može biti prozirno i otvoreno za poetsko istraživanje samo onda kada pesnik pokuša da racionalnim postupkom kreira priču o nastanku pesme, poput Poa u „Filozofiji kompozicije”. Pa čak i tada, autobiografsko sećanje vara, menjajući se u poetsko sećanje sa svojom vlastitom logikom i ograničenjima: „kuda je to vodilo nisam / mogao da odgovorim ali nešto me je vuklo / da saznam da li je stolica pored / stola, knjiga na svom mestu, / list papira prazan nekako / sam bolje, dalje video kroz / predmete / iako / ne mogu da / setim šta” (1.3.3.).

Axl Axl

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 1561
    • Pogledaj profil
Odg: Medjunarodna nagrada Simonu Grabovcu
« Odgovor #1 poslato: Novembar 17, 2008, 09:32:08 posle podne »
predugacak post

Čak i dugogodišnja traganja za reliktima napukle priče, opasni silasci niz stepenište do lavirinta u kojima su pohranjeni kovčezi s praznim stilskim figurama i simbolima – pesnika neprestano uveravaju da je svaki pokušaj sabiranja smisla jalov posao, uvek nepotpun i nedostatan sadržaj. Izlazak iz sebe, iz svog trenutnog identiteta često se reflektuje prelaskom iz prvog u treće lice (muškog ili ženskog roda), u objektivizovan govor koji u središnjem delu zbirke vrhuni proznom crticom „Beseda o prostoru uvek se svodi na govor o vremenu” (ovaj prelaz u izvesnoj meri narušava ritam stihovnih delova). Slike koje se sinhrono i simultano pojavljuju ovde i tamo, u trenutku pisanja i sećanja, upućuju na jednu od uvodnih pesama zbirke posvećenoj ljudskoj koži kao simbolu odeljenosti od sveta. Ali i mestu na kojem se spoljašnja percepcija preliva u nekakvo unutarnje intuitivno znanje. Gde iskopine reči neumitno postoje, obasjane toplinom prolaznosti i svog novog, uvek drukčijeg života.
Bojana Stojanovic Pantovic

Nagrada ce biti dodeljena u sredu 26.11.2008.u 19 sati ,u kafeu \\\"Il Mile fjori\\\",Zmajjovina 2 uz odgovarajuci program
u kojem ce ucesatovati Stevan Vukajlovic,
,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Emsura Hamzic,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...