Ne plasim se. U kakvom svetu zivimo,vise bi trebalo da se plsim da li cu doziveti starost... Inace svako doba ima svoje mane i vrline. U starosti,lepo je gledati svoje potomke koje smo izveli na pravi put i napravili od njih coveka. Treba da se trudimo da u mladosti ostvarimo sto vise,u cemo cemo kada ostarimo uzivati i ponositi se,biti primer onim mladjima sto ostaju posle nas. Od kad je covek,uvek je tezio da za sobom ostavi nesto,nesto uz pomoc cega ce on uvek ziveti. Za nekog su to pesme,dela,muzika... Put do starosti je kratak,zato koracajmo sporije,stvarajmo sto vise da bi nas se duze secali...