Moja bolja nedostajuća polovina i ja venčasmo se jednog divnog sunčanog četvrtka u maju.
Išetali iz zajedničkog stana do opštine, ondak ritual „DUŠ KO RADOVIĆ“, potom sa roditeljima i kumovima odšetali do restorana.
Bezbolno, lagano, elegantno, čak i sada na fotografijama se vidi koliko je svima prijatno prijatno.
I to BEZ 367.524 najbliža rodjaka i naručivanja pesama za društvo u ćošku na pr.“Celo selo šmrče belo“.
Plakala samo kuma, jer krojačica nije stigla da joj završi kostim.