Poruke

1

Književnost / odela nagrada Treceg g festivala Janos Siveri

« poslato: Januar 27, 2011, 08:10:09 posle podne »

odela nagrada Treceg medjunaropdnog festiva za decu i omladinu do 30 godina \\\"Janos Siveri\\\"
 
Ziri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),mr Nera Legac (clan) i Stojan Simic Krpica(clan).
Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autoraiz zemlje i inostranstva(mahom iz zemalja bivse SFRJ).
 
 
 
Prvu nagradu festivala \\\" Janos Siveri\\\"u konkurenciji do 30 godina za poeziju dobilI su Sanja
Zadro iz Mostara,studentkinja u Zagrebu i Srdjan Orsic iz Novog Sada.
 
 
Sanja Zadro je roodjena je u Mostaru, 1988. godine. Nakon zavrsene osnovne skole i gimnazije, upisala sam studij Povijesti umjetnosti i Komparativne knjizevnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Sad je na cetvrtoj godini.    Tri puta(2006., 2007. i 2009. godine ) radovi su joj nagrađeni prvim mestom na natjecaju za mlade pesnike u sklopu manifestacije Š imićevi susreti u Drinovcima(Bosna i Hercegovina).
 
 
 
Srđan Orsić, rođen u Vukovaru 1987, diplomirao na Odseku za srpsku književnost i jezik u Novom Sadu, objavio zbirku poezije ,,Mesečar\\\'\\\' (SKD Prosvjeta, Zagreb, 2008.), dobitnik druge nagrade 2009. i prve nagrade 2010. na Festivalu poezije mladih u Vrbasu. Poeziju i radove iz struke objavljivao u periodici i na internet portalima.
 
 
 
Prvu nagradu festivala \\\" Janos Siveri\\\"u konkurenciji do 30 godinaza kratke price dobio je
Mirjana Kolarski iz Novog Sada.
 
 
 
 
OSTALI DOBITNICI NAGRADA
 
 
 
OSNOVCI
 
 
 
 poezija
 
 
 
prva nagrada Aleksa Rackovic OS Arcibald Rajs,Beograd,Nikola Kuresesevic iz Novog Sada
treca nagrada  Marta Jovanovic iz OS \\\"Stanislav Sremcevic\\\".
 
 
 
 
 
kratka prica
 
prva nagrada Boban Zivanovic OS Arcibald Rajs,Beograd,
druga nagrada Nemanja Kovacevic iz Gajdobre,
treca nagrada Andrija itrovic iz Smederevske Palanke.
 
 
 
 
SREDNJOŠ KOLCI
 
 
 
 poezija
 
prva nagrada Milan Zlatanovic , Filoloska gimnazija Beograd,
 
druga nagrada Sanja Brkic Skola: Gimnazija \\\"Svetozar Markovic\\\" , Novi Sad,
 
treca nagrada Jelena Brkić iz Zemuna i Ivana Rakovic iz Prijedora.
 
 
kratka prica
 
prva nagrada Dajana Sucic iz Travnika,
 
druga nagrada  Stefan Aleksic,Karlovacka gimnazija III-3,
treca nagrada Andreja Novak iz Ljubljane.
 
 
 
 
 
 U KONKURENCIJI DO 30 GODINA
 
  poezija
 
 
prva nagrada Sanja  Zadro iz Mostara,studentkinja u Zagrebu i Srdjan Orsic iz Novog Sada,
 
druga nagrada Miloš Pasuljević Kragujevac ,
treca nagrada  Marija Ivković Leskovac.
 kratka prica
 
Prvu nagradu festivala \\\" Janos Siveri\\\"u konkurenciji do 30 godina za kratke price dobio je
Mirjana Kolarski iz Novog Sada,
 
drugu  nagradu festivala \\\" Janos Siveri\\\"u konkurenciji do 30 godinaza kratke price dobila je Borka Dakic iz Beograda i Ivana Tadic iz Podgorice,
 
treca nagrada:Marija Nikolovska iz Skopja.
 
 
 
 
 
Dodela nagrada ce se izvesti u odeljenju Gradske biblioteke Stevan Sremac kod Glavne poste u petak 28.1.2011 u 19 sati
uz odgovarajuci program u kojem ucestvuju
 kao gosti nastupaju mr Pavel Domonji,Goran Babic,mr Jovan Mihajilo,Nemanja Arsovic,Nikola Novakovic,Pera Zuban,Marina Zinic Ilic,Rajica Dragicevic,Vucina Popovic, Sanja Petrovic,Jelena Tomic,mr Nera Legac,Slavica Lalosevic,Divna Bijelic,Stevan Milivojevic,Dusko Jokic,Sasa Nisavic,Dobrila Obrovski,Zmaj Vranjski,Verica Turoman,Stevan Vukajlovic,Jasna Djukic,Darko Kozlovacki,Miljan Sunjevic,Olga Gracko,,Ljubica Vukov Davcik,Jelena Stojsavljevic,Gordana Sarcevic,Darko Burumdzija,Borka Zivanovic,mr Branisa Djukic,Jasmina Prodanov,Borka Dragoljevic,Branislav Zubanov,Vladimir Kuljaca,Ivan Kostic,Jela Komazec,Istvan Farkas,Jovan Bogdanovic,Cedomir Sunjevic,Svetozar Savkovic,Tanja Draskovic,Vladimir Drzak,Marija Lola Grujicic,Gojko Curcic,Zoran Vukovic,Petar Kekovic,Milenko Milosevic,Ratko Bjelovic,Petar Kekovic,Zoran Grahovac,Emilija Jelic, Nemanja Trbojevic,Neda Dusanov,Aleksandar Savanovic,Dragoljub Baretic,Paulina Juric,Nikola Oravec,Jagoda Zdjik,Marija Skornicki,`Nenad Zoric,Mica Jagodinski,Marija Prgomelja,Nemanja Trbojevic,Biljana Dikovic Stevan Kis...

2

Književnost / Konkurs za medjunarodni festival Vojislav Despotov

« poslato: Januar 17, 2011, 03:00:18 pre podne »

Konkurs za PRVI medjunarodni festival poezije i proze Vojislav Despotov

 

 

Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih srpskih neoavangardnih i postmodernih pesnika u Vojvodini i Srbiji Vojislava Despotova,

 

prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac,u organizaciji Scene svih kreativnih , Prvi međunarodni festival za decu, srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina

Vojislav Despotov

 

objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email adresu

 

stojan.simic.krpica@gmail.com (koji imaju email adresu)

 

odnosno postom (obicnom,NEMOJTE SLATI POSEBNOM POSTOM)

Prvi međunarodni festival poezije \\\"Janos Siveri\\\"

 

(za konkurs) Stojan Simic Krpica Marka Miljanova 18/39 Novi Sad Republika Srbija

063 550 681

 

 

Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta. Radove ( tri pesme,odnosno tri price ) slati do 05.02.2010.u tri primerka(koji salju postom),(a u jedan primerak koji salju emailom) punim imenom i prezimenom učenika telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email.I kratku biografiju.

 

 

 

Dodela NAGRADA bice tokom februara 2011.godine u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

 

 

Vojislav Despotov je srpski pesnik. Rođen je 1950. godine u Zrenjaninu. Umro je 2000. godine.

Objavio je više od dvadeset radio drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc)

Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad.

[] Objavljene knjige

    * PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin;
    * DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Š kuc, Ljubljana;
    * TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad;
    * PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad;
    * VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad;
    * PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd;
    * MRTVO MIŠ LjENjE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad;
    * PRLjAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad;
    * PETROVGRADSKA PRAŠ INA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad;
    * VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica);
    * NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad;
    * DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana;
    * DESET DEKA DUŠ E, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad;
    * VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni entar Novog Sada, Novi Sad;
    * JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd;
    * EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd;
    * DRVODELjA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd.

3

Književnost / Andrla Liviusu Pavlovu Kudzi

« poslato: Septembar 28, 2009, 10:04:25 posle podne »

Andrla Liviusu Pavlovu Kudzi

Medjunarodna nagrada za multikreativnost \\\"Branko Andric Andrla\\\" Liviusu Pavlovu Kudzi

Medjunarodna nagrada za multikreativnost \\\"Branko Andric Andrla\\\" ustanovljena je prema ideji i na inicijativu knjizevnika Stojana Simica Krpice ,uz podrsku i u saradnji sa mr Jovanom Mihajilom i mr Nerom Rikic-Legac u cilju razvijanja multikreativnosti i o znaku postovanja i secanja na multikreativnog umetnika Branka Andrica Andrlu..Nagrada je prestizna i sami dobitnik bira sledeceg dobitnika.Nema ziriranja ni lobiranja. Proslogodisnji dobitnik Vladimir Nedeljkovic je kao prvi dobitnik Andrline nagrade izabrao Livijusa Pavlova Kudzu kao drugog dobitnika.




ISTERIVANJE BESNIH GLISTA
Neki ljudi prosto strce i ne pristaju na kompromise po pitanju onoga u sta veruju i iskreno vole. Banatski trougao u svom pupku, na lokaciji poznatoj kao Banatsko Novo Selo, skriva carstvo pulina gde se ukrsstaju razlicite kulture i duhovne energije. U takvom prostoru stasavaju kreativne licnosti kakav je Livius Pavlov, poznatiji kao Kudza, Mr.Spiral i Moldovan rodjen 27.07.1967.
Nemam mnogo secanja iz najranijeg perioda, mada kako vreme protice sve cesce mi se vraca film. Voleo sam da majstorisem od malena. Majka me je grdila, jer sam stalno rasklapao i sklapao bicikl. Otac je bio majstor, pa sam pored njega ucio da popravljam motore. Bio sam odlican u skoli, mada sam verovatno imao dosta protekcije pola familije mi je radilo u prosveti, evo i supruga Vesna je prosvetar, sudbina – iskreno }e Livius.

Muzika je oduvek prisutna u njegovom svetu. Stevan otac poznatiji kao Orkes je svirao klarinet i saksofon. Majka Elena dovodila je pevaljke kuci i lumpovala do zore. O otkrivanju svojih muzicih afiniteta kaze:
– U petoj godini sam trazio da mi kupe gitaru. Stalno sam je svirao. U Skoplju sam se zalepio za prodavnicu instrumenata i nisam hteo da se maknem dok mi ne kupe violinu. Posle prelazim na harmoniku. Isao sam kod Petra Zenara, vrsnog umetnika koji svira preko pola veka, voleo sam da ga gledam dok svira i peva. On me je nauccio dosta pesama i deo tradicije rumunskog naroda Banata sam upoznao zahvaljujuci bass njemu.
Pravi strujni udar, od kog mu je kosa skocila u vis i postala sarena, dozivljava ’78. kada anarhicni talas u vidu ploce „Sex Pistolsa” dolazi do njega.
– Tada je bilo gotovo. Tri dana sam slusao tu plocu i skakao po sobi. Kupujem rucno radjenu elektriccnu gitaru i pravim bend. Okolina je bila zgrozena mojim izgledom i sukob je bio tu. Istomisljenika nalazim u Zoranu Jovicu - Djavolu. Mladi su tada bili dugokosi hipici, a mi natapirani ofarbani klinci. Odlazimo na koncerte u Beograd. Gledamo prve nastupe „Katarine II” i „Discipline”. Prvu svirku smo imali ’83. kao „Tri akrobata”. Trazzili smo svoj izraz. Muziccka istrazivanja su nas vodila do rege, ska, fanki i elektronskog zvuka – isticce Kudza.
„Napred u proslost” nastaje ’84. Sastav cine: Dicke bas, koga je zamenio Mate nakon par meseci, Djavo bubanj i Kudza gitara i glas, a u oktobru su otprasili prvu svirku.
– Protestvovali smo protiv sistema (olicenog u miliciji), socijalne bede i svih vidova nepravde s kojima smo se susretali. Roditelji su me oduvek podrzavali. Danju sam radio u radionici, kada nisam u skoli, a svako vece sam svirao. Sve sto radim - radim do maksimuma, pa smo ludacki mnogo vezbali. Nastupali smo svakog vikenda. Bendu se “85. prikljucio Nandor Ljubanovic kao tekstopisac i kreativac – govori Pavlov o uzletu proslosti.
Posle dve godine usmerenog u Pancevu upisao je massinsku u Zemunu. Skolske sate provodi kod bioskopa “Kozara” i „20. oktobar” gde su se okupljali pankeri i cudaci. Vojni rok “87.- “88. odsluzzio u Crnoj Gori, gde kuva i popravlja kamione. Lezzao je u vojnom zatvoru sedam dana zbog delovanja protiv sistema.
– Kada su se ’88. vratili Djavo i Mate iz JNA odlazimo u studio „Aquarius” da o svom trosku snimimo prvu plocu. Pre toga je Nandor na kasetama odstampao „Majko Jugoslavijo ne dam da mi seku pupcanu vrpcu”. U to vreme smo imali poziv da se preselimo u San Francisko (nedeljama smo bili na njihovoj top listi). “88. nastupamo na POK-u i dobijamo nagradu za muziccke inovacije „Ritma srca”, a ’89. nastupamo u revijalnom delu Omladinskog festivala u Subotici. Album „Napred u prosslost” “89. je izdala Muziccka omladina Panceva. Ubrzo izbacujemo i „Ssta je video duh iz zelene boce?” “90. „Mesecokret” izlazi “91. Po plocce smo issli u Zagreb sedam dana pred zatvaranje autoputa. Imali smo zakazanu turneju po Sloveniji, gde su nasu muziku dobro kapirali – opisuje kraj jedne progresivne etape.
Uprkos ratnom ludilu i dalje nastupaju i snimaju albume: „Carstvo pulina” “93. i „Isterivanje besnih glista” “95. U dva navrata gastarbajtuje u Nemacckoj, radi u kuhinji i skuplja lovu za snimanje ploce.
– U to vreme krecce da zzivi „AUT” kome se prikljuccujemo. Sviramo uglavnom za sebe i drusstvo. Poccinje druzenje sa Zografom. Snimamo materijal na Radio Novom Sadu, gde saradjujemo s Jan Ssassom. Dve nedelje pred snimanje „Besnih glista” mi umire otac. Danas sam svestan koliko taj album zvuci drugaccije. Obavljujemo „Svaki covek treba da…”, kao i „Banatski trougao” “97. koji smo snimili uz veliku podrssku i razumevanje Joce Adamova. Odrzzali smo gomilu koncerata po Srbiji. Izdali smo audio fanzin „Beli zec” “97. Nandor izlazi iz benda “97. i aktivira se u „Pokretu za mir”. Mate je otisao dve godine pre njega, pa se na poziciji basiste promenilo visse dobrih muzi~ara. „Da li verujess u ccuda?” izlazi uoci bombardovanja “99. Svirali smo kojekuda. Stampao sam i slao diskove pod sirenama. Od tada sve redje probamo i sviramo, ssto nagovestava kraj benda – zakljuccuje Kudza.
Joss ’97. zavrsava ozbiljan privatni kurs kod prof. Karaklajica za tonskog snimatelja, a sve u cilju odlaska u Minhensku sskolu produkcije. Ekonomske uslove je savladao, ali gvozdena vizna vrata nikako nije mogao da otvori. Objavljuju kompilaciju „Oslobadjanje zzivotne energije” 2000. i album sa nastupa iz 2002. godine: „Koncert za dobro vecce i laku noc”. Od ’98. uccestvuje u „Kuhinji”, gde se Pavlov stripovski izrazzava kroz lik Mr.Spirala. “99. je izdao svoj za sada jedini strip “Ljubav”. 2002. poccinje da organizuje izlozbe stripova o cipelama po prodavnicama, bilbordima i radionice gde se oslikavaju cipele. To radi izmedju ostalog narednih pet godina.
– Aktivnosti vezane za svet stripa su mi donele nove ideje, pa posle boravka u Gracu 2005. gde je premijerno prikazan “Grad occiju” osnivam „Radioaktivno”, radionicu za multimediju. Pokusavam da ujedinim razliccite kreativne likove i da se uz malo novca i dobre ideje urade kvalitetne stvari. Objavljujemo albume Nupa, prvi Tubacina i Weirdcopa, jednu knjigu, kreiramo muziccke spotove i produciramo. Na Egzitu 2005. promovisemo radionicu koja je trenutno u stanju mirovanja – kaze Livius.
Uradio je dva animirana filma „Grad occiju” 2004. i „Neonski lepak” 2005. a po njima i radio drame. “Zzivot je pun misterija” 2007. je desetominutni film posvecen jednom lepom periodu u mom zivotu – kaže Mr.Spiral. Napravio je album semplova „Moldovan” 2008. i `eli da ga uzzivo odsvira. Sa suprugom planira nastupe sastava „Wekant” koji izvodi srednjevokovnu muziku. 2009. osniva ”Jump in” i krece u snimanje prvog albuma, ciji je radni naslov KUDA IDE OVAJ SVET.






Nagrada ce biti dodeljena u organicaziji Scene svih kreativnih 27.9.2009.godine u 19 sati u Muzeju strane umetnosti u Dunavskoj ulici 29 u Novom Sadu uz opdgovrajuci program.

4

Književnost / Nagrade treceg medj. festivala Dusko Trifunovic

« poslato: Septembar 10, 2009, 01:20:20 pre podne »

Nagrade treceg medjunarodnog festivala za decu i omladinu \\\"Dusko Trifunovic\\\"

Pobednica festivala Jelena Panic ,studentica iz Novog Sada
Treci međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina\\\"Duško Trifunović\\\" ,po ideji Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac odrzace se u ponedeljak 14.septembra(a 13 septembra Duskov je rodjendan) u Mileticevoj 28,u prostorijama Savezu slepih grada Novog Sada u 18 sati sa odgovarajucim programom.

Ziri u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),mr Nera Legac i Stojan Simic Krpica saopstio je da je na Konkurs stiglo vise hiljada radova od nekoliko hiljada autora u decjoj,srednjoskolskoj i konkurenciji do 30 godina.

U konkurenciji do 30 godina
Pobednica festivala Jelena Panic,studentica psihologije iz Novog Sada,
drugu nagradu dobio je Darko Jekic Panceva,trecu Nada Todorovic iz Banjaluke.

Prvu nagradu za pricu dobio je Primoz Skof iz Maribora,
Drugu nagradu za pricu dobila je Danijela Kesic iz Kragujevca,trecu Danica Cvijanovic iz Smedereva.


U konkurenciji za srednjoskolsku omladinu

Prvu nagradu za pesme dobio je Dragan Jakovljevic iz Beograda
drugu nagradu za pesme dobio je Tanja Novic iz Novog Sada,trecu Ana Grozdeva iz Skopja.

Prvu nagradu za pricu dobila je Mirna Peric iz Sapca
drugu nagradu dobio je Fikret Vildic iz Sarajeva,trecu Nikola Savic iz Beograda


U decjoj konkurenciji

Prvu nagradu za pesme dobila je Milena Jovanovic Mima iz Leskovca
Drugu nagradu za poeziju dobila je Tatjana Subotic iz Sremske Kamenice,
a trecu Ivana Maric iz Zagreba.

prvu nagradu za pricu dobila je Andjela Rakicevic iz Sremske Kamenice
drugu nagradu za pricu dobio je Marija Ostojic iz Nisa
trecu nagradu za pricu dobila je Nevena Petrovic iz Novog Sada




Dodela plaketa i diploma je u ponedeljak 14.septembra u 18 sati u Savezu slepih grada Novog Sada,Mileticeva 28,uz odgovarauci kulturno -umetnicki program na kojem ce ucestvovati
dobitnici nagrada Festivala ,pesnici i pesnikinje gosti:Luka Trifunovic, dr Dobrivoje Zecevic,Rajica Dragicevic,Milan Gutic,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Ljubica Vukov Davcik,Svetozar Savkovic,Jelena Stojsavljevic,Olga Gracko,Marina Zinic-Ilic,Divna Bijelic,Sanja Petrovic,Paulina Juric,Jagoda Zdjik,Dragoljub Baretic,Ivan Kostic,Gordana Sarcevic,Zoran Grahovac,Vlado Kuljaca,Jasmina Prodanov,Dobrila Obrovski,Verica Turoman,Emilija Jelic,Borka Dragoljevic,Borka Zivanovic,Sasa Nisavic,dr Dobrivoje Zecevic,Nemanja Arsovic, Igor Stankovic,Branisa Djukic,Jasna Djukic,Stevan Milivojevic,mr Legac,Divna Bijelic,,Gojko Curcic...

5

Književnost / RUGA MEDJUNARODNA KNJIZEVNA KOLONIJA NA SALAKSIJAM

« poslato: Avgust 14, 2009, 07:30:03 pre podne »

RUGA MEDJUNARODNA KNJIZEVNA KOLONIJA NA SALAKSIJAMA


Druga medjunarodna knjizevna kolonija na Salaksijama,
u organizaciji Scene svih kreativnih
odrzace se u subotu 15.8.2009.
u cuvenom podrumu vina Milorada Jovicica Minje.
Ucestvuju:
Djordjo Sladoje,
Blagoje Bakovic,
Rajica Dragicevic,
Emsura Hamzic
Sasa Nisavic,
Marija Skornicki
Jelena Stojsavljevic
Stojan Simic Krpica...

6

Književnost / Medjunarodna nagrada za Predragu Anticu

« poslato: Jun 16, 2009, 06:39:46 pre podne »

Medjunarodna nagrada za andergraund kreativnost“RADOMIR BELACEVIC” Predragu Anticu
Medjunarodna nagrada za andergraund kreativnost \\\"Radomir Belacevic\\\", ustanovljena je prema ideji i na inicijativu Stojana Simica Krpice,koji svakodnevno i besplatno organizuje,uredjuje i vodi Scenu svih kreativnih,uz podrsku i pomoc Mr Jovana Mihajila, u cilju , razvijanja andergraund kreativnosti kod nas i u svetu i da sacuva uspomenu na Radomira Belacevica, slavnog andergraund kreativca,dodeljena je ove godine Predragu Anticu,pesniku i muzicaru iz Novog Sada,a prosle godine,prvi put , Nenadu Stakicu, pesniku iz Novog Sada. .
Nagrada je specificna po tome sto sam dobitnik bira sledeceg, odnosno nema ziriranja, ni lobiranja.
Radomir Belaćević bio je režiser, scenarista, glumac, producent, pisac,
pronalazač.


Biografija
Rođen je 31. decembra 1929. godine u selu Junkovcu – Lazarevac. Završio je
višu školu elektrotehničke struke u Beogradu. Imao je svoje privatno filmsko
preduzeće „Studio film“. Umro je 3. juna 2005. godine.


Filmovi
Snimio je filmove:

Konobarica (1995)
Tatin sin (1999)
Dečak iz Junkovca, film Dejana Zečevića o liku i delu Radomira Belaćevića.


Knjige
Izdao je 35 knjiga, među njima:


Laureat Predrag Antic rodjen je 1981.godine u Novom Sadu.Pise poeziju od srednje skole,pesme je objavljivao anonimno putem Interneta,i u pank fanzimu koji sam izdaje .
(Seca) koji je nedavno izasao.Ima svoj bend (Kalo) sa kojim nastupa.


Nagrada \\\"Radomir Belacevic\\\"koja se sastoji iz diplome i plakete, bice urucena Predragu Anticu u utorak 16.6.2009.u 18 sati u kafeu La Perla na Grbavici,u Novom Sadu.uz odgovarajuci program i prisustvo gostiju.
   
Reply With Quote

7

Književnost / Medj.nagrada za kreativnost u izbeglistu i rasejanju-slikarki Branki Mraovic

« poslato: Jun 04, 2009, 10:40:51 posle podne »

Medj.nagrada za kreativnost u izbeglistu i rasejanju-slikarki Branki Mraovic

Po ideji knjizevnika Stojana Simica Krpice ,a u organizaciji novosadskog humanitarnog centra (NSHC) na Svetski dan izbeglica od 2007.godine dodeljuje se medjunarodna nagrada za stvaralastvo u izbeglistvu i rasejanju .Ove godine nagrada ce biti dodeljena slikarki Branki Mraovic .tako je odlucila komisija NSHC.Nagrada se sastoji iz diplome i plakete .Prosle godine je dodeljena knjizevniku Peri Mandicu izbjegli iz Zdene pored Sanskog Mosta ,a pretprosle Cedomiru Sunjevicu koji je prognan sa Kosova.

Branka Mraović – Biografija

Branka Mraović, slikar i humanitarni radnik, rođena 16.10.1950 u Kotoru, RCG.

U Zagrebu studirala i prekinula studij engleskog jezika i književnosti, izabravši da joj životno opredjeljenje bude slikarstvo. Privatno učila slikanje od Dr. Save Popovića, Doktora slikarstva i istorije umjetnosti.

Sve to se odvija uz veliku podršku Janka Mraovića, za koga se udala 1972, nakon par mjeseci poznanstva i iste godine rodila sina Boška.

Osamdesetih godina počinje da izlaže, samostalno i zajednički, da učestvuje na likovnim kolonijama. Iz Karlovca odlazi sa porodicom u srce Korduna, Vrginmost, odnosno selo Čemernica gornja, gdje stvara sve više, posvećujući se potpuno slikanju. Sve do početka rata, kada počinje da, paralelno sa slikanjem, radi kao prevodilac u mirovnim snagama UN. Inicira i sudjeluje u mnogim humanitarnim akcijama i tako započinje njen humanitarni rad.

Do sada je naslikala preko 1500 slika (ulja na platnu), učestvovala u preko 300 zajedničkih izložaba i kolonija i imala 13 samostalnih izložaba. Poslednja je bila u decembru 2005 u Klubu demokrata u Beogradu.

Za vrijeme rata, 1992-93, predaje engleski jezik u OŠ  Vrginmost.
Od aprila 1993 do avgusta 1995, radi kao prevodilac u mirovnim snagama UN.

U „Oluji“stiže u Beograd. Sin Boško dolazi uskoro a za supruga Janka doznaju nakon mjesec i po da je živ, ali zarobljen u hrvatskom zatvoru.
Nakon više od godine dana, dolazi Janko. Boško od dolaska u BG radi sve poslove da omogući opstanak i nastavak života.

Branka počinje da radi u JEN u, japanskoj NVOkoja pomaže revitalizaciju života izbjeglih i prognanih a kasnije i raseljenih i domaćih stanovnika socijalno ugroženih i marginalizovanih u društvu.
Od 1997 do 2004, do povlačenja JENa, Branka radi kao Koordinator psihosocijalnog projekta za 10 JENovih centara u Srbiji, zatim kao Menadžer Programa, Koordinator projekta i PR za 20 JENovih opštinskih centara u Srbiji i 5 u Crnoj Gori.
U oktobru 200, u organizaciji JENa i uz podršku Mibnistarstva spoljnih posliva Japana, odlazi u obilazak većih japanskih gradova da kroz predavanja za javnost i novinare prezentuje socijalnu i izbjegličku situaciju prije, za vrijeme i nakon bombardovanja u Srbiji i Crnoj Gori.

Od marta do decembra 2005, u Kopenhagenu i Ženevi, Branka sudjeluje u radu i kreiranju novih standarda u organizovanju humanitarnih misija u svijetu, standarda koji će unaprediti postojeće humanitarne akcije (Projekt Humanitarian Accountability Partnership International)





Branka Mraovic je uspela hrabro da nadidje ekstremne zivotne situacije kontinuirano ispoljavajuci svoju kreativnost-slikanje i to vrednih slika.


Nagrada ce biti dodeljena 20.6.2009.godine.

8

Književnost / Nagrada planete Zemlje Sasi Stojanovicu

« poslato: April 25, 2009, 04:38:07 posle podne »

Nagrada planete Zemlje Sasi Stojanovicu    Napisi odgovor Odgovor sa citatom Prilog promeniti/ponistiti  Nadji jos priloga od novopazarskafa  Prijavi moderatoru ovaj prilog     IP adresa Idi na pocetak ove stranice

Treca MEDJUNARODNA NAGRADA PLANETE ZEMLJE SASI STOJANOVICU za 2009.godinu
Medjunarodna nagrada planete Zemlje ustanovljena je prema ideji Stojana Simića Krpice uz podršku i u saradnji sa mr. Jovanom Mihajilom u cilju razvijanja kreativne svesti o očuvanju planete Zemlje. Nagrada je prestižna i sami dobitnik bira sledećeg dobitnika. Nema žiriranja ni lobiranja.

Prošlogodisnji dobitnik Bozidar Mandic izabrao je Sasu Stojanovica za ovogodišnjeg dobitnika medjunarodne nagrade planete Zemlje.

BIOGRAFIJA


Pripadnik individualne kulture. Svoju poetiku zasniva na prvim koracima čovečanstva i povratku čistoti početka. Njegovi radovi predstavljaju estetski predlog za suštinskim opredeljenjem između duhovnog i materijalnog, ali i za afirmacijom ljudske komunikacije i umetnosti bez alata, koja nastaje iz tela, osećanja, mišljenja i volje.

Značajan segment njegovog stvaralaštva čine i performansi kojima je ukazivao na estetske i civilizacijske vrednosti izvan svakog ideološkog i politikantskog konteksta.

Autor je nekoliko plakata za UN, plakata i omota albuma „Sva sreća general voli decu“ grupe Obojeni program.

Likovno je opremio knjigu „Tri čvora na trepavici“ Ljubivoja Ršumovića i knjigu „Otvoreno pismo“ (drugo izdanje) Radomana Kanjevca.

Diplomirao slikarstvo. Član je ULUS-a. Živi i radi u Beogradu.


Samostalne izložbe (izbor):


1997. Niš: Galerija Niškog kulturnog centra
1998. Beograd: Rex

1999. Beograd: Centar za kulturnu dekontaminaciju

2001. Niš: Salon 77

2003. Beograd: Studentski kulturni centar

2005. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada

2006. Niš: Galerija Niškog kulturnog centra („Čuvar vode“)

2007. Beograd: Srećna galerija SKC („Molitva za krompir“)

2007. Novi Sad: Muzej savremene umetnosti Vojvodine

(„The best off“)

2008. Kopar, Slovenija: MKSC - urednik Marko Brecelj

(„Let iznad Jugoslavije“)

2008. Prijepolje: Muzej u Prijepolju („Druga majka“)

2008. Beograd: Galerija ULUS („Raspored stvarnosti“)






Grupne izložbe (izbor):

1999. Beograd: Galerija HAOS („Glasovi novog veka“)

Beograd: 40. Oktobarski likovni salon

2000. Berlin: („Dosije Srbija“)

2001. Beč, Beograd: („Dosije Srbija“)

2002. Beograd: 43. Oktobarski likovni salon

2005. Beograd: Muzej savremene umetnosti

(„O normalnosti – umetnost devedesetih u Srbiji“)

2008. Beograd: 49. Oktobarski salon


Performansi (izbor):

1996. Priština: Joj brodići – rekla je dada

1997. Priština: Minut radosti

Niš: Regresija društva

1998. Priština: Poslednji pokušaj lečenja zemlje

Beograd: Umazane ruke brzo se peru

1999. Beograd: Čovek

Novi Sad, Beograd: SFRJ

2000. Beograd: Hrana za golubove

2001. Beograd, Vranje: Ovo nisu igračke

2002. Beograd: Srce 2002.

2004. Beograd: Hleb

Beograd: Život

2005. Beograd: Marijan Beneš

2008. Kopar: Evropska savest u evropskom selu

(u saradnji sa Markom Breceljom)


Neki od performansa emitovani su u emisiji VIN na TV B92, dok se dokumentacija o performansima nalazi u arhivi Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.



Nagrada, koja se sastoji iz diplome i plakete ,ce biti uručena,u organizaciji Scene svih kreativnih ,koju svakodnevno besplatno organizuje,uredjuje i vodi Stojan Simic Krpica u utorak 28.4.2008.u 12 sati na salasu 301 porodice Prodanov na Ceneju kod Novog Sada
uz odgovarajuci program u kojem ucestvuju Andrej Tisma,prvi dobitnik ovog uglednog priznanja,koji je takodje autor ideje za plaketu,
mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Igor Stankovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov Davcik,Dr Dobrivoje Zecevic,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,mr Nera Legac,Sasa Obrovski,Jasmina Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina

Zinic-Ilic,Sanja Petrovic,Branisa Djukic,Verica Turoman,Dobrila Obrovska,Emilija Jelic,Cedomir sunjervic,Jasmina Prodanov,Tanja Radosevic,,Stojan Simic Krpica...

9

Književnost / DODELA NAGRADA FESTIVALA Janos Siveri

« poslato: Januar 25, 2009, 09:11:59 posle podne »

DODELA NAGRADA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU \\\"
JANOOS SIVERI\\\"

Pobednici Atila Fabrik za poeziju i Dragan Babic za prozu





U okviru Scene svih kreativnih(koju svakodnevno i besplatno

organizuje,uredjuje i vodi SSK) u cetvrtak 29.1.2009. u 18
sati u Novom Sadu,u Os Petefi \\\"Sandor Petefi\\\" bice dodela nagrada Prvog

medjunarodnog festivala za decu i omladinu\\\"Janos Siveri\\\"



Ziri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),
Tereza Mikes(clan) i Stojan Simic Krpica(clan).

Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autora
iz zemlje i inostranstva(mahom iz zemalja bivse SFRJ).
Prvu nagradu festivala Janos Siveri \\\" u konkurenciji do 30 godina dobio je Atila Fabrik iz Novog Sada


ostali



mesto – Hamad Amir IV razred, skola „ Petefi S.“
II mesto – Tapai Ramona IV razred, skola „Petefi S.“
III mesto deli Hajnal Regina i Vörös(Vereš) Antonia V razred, skola „Petefi S.“







Osnovci, proza
I mesto Javoran Ana V razred, skola „Petefi S.“
II mesto Baliz Anita VIII razred, škola „Petefi S“
III mesto Vukelić Anita VIII razred, škola „Petefi S.“

ostali
u kategoriji do 3o godina

prva nagrada Ivana Nogic iz Zagreba
druga nagrada Nemanja Arsovic iz Novog Sada
druga nagrada za poeziju Ana Savanovic iz Kragujevca
treca nagrada za poeziju Stevan Ostrogonac iz Starog Zednika


u kategoriji srednjoskolaca

prva nagrada za poeziju-Teodora Litvai iz Sombora
druga nagrada za poeziju -Branislav Obradovic iz Novog Sada
druga nagrada za poeziju Tamara Krstic iz Sombora
treca nagrada za poeziju Jelena Vujovic iz Titograda

u kategoriji osnovaca



prva nagrada za poeziju Anastasija Kocic iz Nisa
druga nagrada za poeziju Renea Moso iz Novog Sada
treca nagradu -za poeziju Natasa Maric iz Beograda



proza



u kategoriji do 30 godina
prva nagrada
za pricu Dragan Babic iz Novog Sada
druga nagrada za pricu Marinko Peric iz Banjaluke
treca nagrada za pricu -Darja Kosjak iz Ljubljane



nagrade za pricu u kategoriji srednjoskolaca



prva nagrada za pricu-Katarina Kovcin iz Sombora
druga nagrada za pricu -Jefimija Kocic iz Nisa
treca nagrada za pricu -Saida Muminovic iz Sarajeva


u kategoriji
osnovaca



prvua nagrada za pricu - Natalija Kocic iz Nisa
druga nagrada za pricu -Vuk Prebiracevic iz Varvarina
druga nagrada za pricu Kristina Rikic iz Novog Sada
treca nagrada Sreten Balorda iz Novog Sada


Svim nagradjenim u svim kategorijama bice dodeljene diplome a plakete
dobitnicima konkurenciji do 30 godina ,

u cetvrtak

29.1.2009.u 18 sati u Novom Sadu u Os Petefi Sandor,Bore Podanovca 15a uz odgovarajuci program ui kojem ucestvuju


mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov Davcik,Dr Dobrivoje Zecevic,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera Legac,Jasmina Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina

Zinic-Ilic,Sanja Petrovic,Branislav Djukic,,Tanja Radosevic,,Stojan Simic Krpica

10

Književnost / Konkurs za Prvi medjunarodni festival \\\"Stanislav P

« poslato: Januar 25, 2009, 09:11:03 posle podne »

Konkurs za Prvi medjunarodni festival \\\"Stanislav Prepek\\\"

Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih hrvatskih pesnika u Vojvodini Stanislava Prepeka,
prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila,u organizaciji Scene svih kreativnih ,
Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“Stanislav Prepek” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i
pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email adresu

[Link vidljiv samo za registrovane posetioce foruma. ] (koji imaju email adresu)




odnosno postom (obicnom)

Prvi međunarodni festival poezije
\\\"Stanislav Prepek\\\"

(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija
063 550 681

Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
Radove (do tri pesme,odnosno do tri price ) slati do 20.2.2009.godine u tri primerka (ko salje obicnom postom) a u jednom primerku ko salje emailom,punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email.


Dodela diploma i plaketa do kraja februara 2009. najverovatnije u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

11

Književnost / Prva medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura -Emsuri Hamzic

« poslato: Januar 18, 2009, 09:00:35 posle podne »

Prva medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura -Emsuri Hamzic

Medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura bice urucena Emsuri Hamzic u Novom Sadu,u citaonici Gradskwe biblioteke ,Dunavska 1,u sredu 21.1.2009.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika i pesnikinja
(Djordja Sladoja,Blagoja Bakovica,Jelena Stojsavljevic,Rajice Dragicevica,Sase Nisavica,Branislav,
Lidije Djogo, Branislav Zubovic,Nenada Jovicevica,mr Jovana Mihajila,SSK,Ljubica Vukov Davcik,Sanja Petrovic,Divna Bijelic...)kantautorke Vesne Stojkovic.
Nagrada se dodeljuje prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.
Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za kreativnost ukrstanja kultura sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja,nagrada je prestizna i nije vezana za vrednost novca.
Emsura Hamzić

Emsura Hamzić, rođena 1958. godine u mestu Sveti Nikola. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1981. Član je Društva književnika Vojvodine i Društva pisaca BiH.
Uvrštena je u više antologija poezije i pripovijetke, za priče i pjesme nagrađivana, prevođena je na više jezika. Nagrađivana je sa više književnih nagrada i priznanja.
Živi i u Novom Sadu i u Sarajevu.

Emsura Hamzić, profesor književnosti i književnica, veći dio života provela je u Sarajevu.Međutim, ratni vihor odnio ju je u Vojvodinu, sa trogodišnjom kćerkom i mužem.Do početka rata objavila je dvije zapažene knjige u \\\"Svjetlosti\\\", 1988. knjigu pjesama \\\"Ugljevlje\\\" koja je bila u najužem izboru za Brankovu nagradu.Prije toga dobila je drugu nagradu na Goranovom proljeću. 1999.godine novosadski \\\"Svetovi\\\" objavljuju joj knjigu pjesama \\\"Tajna vrata\\\",koja je ušla u najuži izbor za prestižnu \\\"Vitalovu\\\" nagradu, a beogradska \\\"Prosveta\\\" 2002.godine štampa njenu knjigu pjesama \\\"Boja straha\\\". Kad je riječ o dječijem stvaralaštvu objavila je jednu knjigu pjesama i priča za djecu \\\"Kuća za dugu\\\"u izdanju \\\"Slova\\\" iz Vrbasa,a prvu knjigu kratkih priča pod naslovom \\\"Jerihonska ruža\\\"1989.godine objavljuje joj sarajevski, tada veliki izdavač \\\"Svjetlost\\\".Već tada ova knjiga izaziva nesvakidašnju pažnju i nailazi na veoma pozitivan prijem i kod čitalaca,ali i kolega pisaca i kritičara.2005. godine, \\\"Narodna knjiga\\\" objavljuje njenu knjigu priča \\\"Večeri na Nilu\\\".

Alija Isaković, recenzent knjige \\\"Jerihonska ruža\\\" o pričama Emsure Hamzić kaže:\\\"Apsolutno vladanje građom i strukturom kratkog pripovijedanja.\\\"
O knjizi veoma pohvalno,a neki i sa oduševljenjem pišu još i Željko Ivanković,Ranko Sladojević, Miroslav Toholj,Miljenko Jergović, Miranda Sidran, Semezdin Mehmedinović i mnogo drugih Sarajlija,ali knjiga i u Beogradu dobija poklonike kakvi su Mihajlo Pantić,Miodrag Perišić,Ljubiša Jeremić, Vladimir Pištalo,Nemanja Mitrović,Predrag Marković...

Knjiga priča \\\"Jerihonska ruža\\\"bila je u najužem izboru za Andrićevu nagradu 1990.godine,a priče su uvrštene u više antologija.

U najnovijoj Antologiji fantastičke pripovijetke u BiH koja se pojavila prošle godine u izdanju \\\"Prosvjete\\\" u Sarajevu,antologičar i književnik Nenad Radanović kaže, izmedju ostalog:
\\\"Emsura Hamzić se pred sam ovaj rat pojavila zbirkom priča Jerihonska ruža,i to veoma reskom i zanimljivom,donijevši niz inovativnih elemenata u fantastičku tradiciju Bosne i Hercegovine.Njene priče su vizije prepune opomena,kao da su u pitanju gatanja koja nas se i te kako tiču,jer se u njenim djelima redovito predstavljaju kao neodgodiva zbilja koja nas danas ili sutra, neumitno čeka!...\\\"
\\\"Emsura Hamzić odavno već ne živi u našoj sredini,ali je Jerihonska ruža istinski datum bosanskohercegovačke fantastičke proze!\\\"



Nakon petnaest godina, pojavila se prošle, 2005. godine nova knjiga priča \\\"VEČERI NA NILU\\\" koju je objavila ugledna izdavačka kuća \\\"Narodna knjiga\\\" iz Beograda,a njen urednik i recenzent bio je književnik i književni kritičar, Vasa Pavković, koji o knjizi kaže:

\\\"Reč je o jednom zaista dobrom rukopisu fantastičke proze...\\\" \\\"Ova proza zahteva pažljivog čitaoca i višestruka iščitavanja, jer je kontekst 13 priča i epiloga u knjizi veoma složen, i potrebna su mnoga znanja o književnosti, sa sličnim piscima i sličnim pričama, za njeno razumevanje!\\\"


I ova knjiga izazvala je veliku pažnju kako kritike, tako i čitalaca, ali i žirija.Naime, knjiga \\\"Večeri na Nilu\\\"za sada je bila u najužem izboru za prestižnu nagradu Zlatno žensko pero koje dodjeljuje \\\"Politika Bazar\\\", potom u najužem izboru za Godišnju nagradu Društva književnika Vojvodine, te za uglednu nagradu za knjigu pripovijedaka \\\"Karolj Sirmai\\\".

Iz više tekstova i prikaza objavljenih po izlasku i promocijama ove knjige, izdvajamo dio teksta koji je objavljen u \\\"Politikinom\\\" Kulturnom dodatku, iz pera stalnog kritičara, Slobodana Vladušića, pod naslovom \\\"Evropa i Orijent\\\":

\\\"Smatram da je jedan od glavnih kvaliteta zbirke Emsure Hamzić upravo težnja da se, lišeno parodijskog aspekta, ponovo reaktuelizuje nešto
što bi se moglo opisati kao istočnjačka povest.\\\"


Književni kritičar iz Novog Sada Nenad Š aponja knjigu priča \\\"Večeri na Nilu\\\", okarakterisao je kao jednu od najboljih knjiga proze kod nas!

\\\"To je knjiga koja je suštinska, duboko istinita i po mnogo čemu neuobičajena i drugačija, baveći se naoko jednostavnim stvarima, ali koje zapravo, uopšte nisu jednostavne!\\\" – oduševljeno kaže ovaj kritičar.

U novosadskom \\\"Dnevniku\\\", M.Živanović o knjizi piše ovako:

\\\"Trinaest čudesnih priča Emsure Hamzić, sa prologom i epilogom, su pravi primeri lirske proze u kojima se raskošna duša u različitim registrima i intonacijama uštimava i traži pravi ton\\\'\\\'.

Njen roman \\\"JABANA\\\" objavljen je 2007. godine kod dva izdavača , u Narodnoj knjizi iz Beograda i Bosanskoj riječi iz Tuzle i Vupertala.

Ova knjiga naišla je,takođe, na izuzetan odjek i odziv, kako čitalaca, tako i kritike.Takođe se našao, kao i ranije knjige, u najužem izboru za prestižne nagrade kao što su Žensko pero (među pet autorki), za Međunarodnu nagradu Meša Selimović koja se dodjeljuje u Tuzli za najbolji roman napisan na prostoru BiH, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, potom u izboru nekih članova žirija za Ninovu nagradu itd.O romanu Jabana pisali su, između ostalih, Mileta Aćimović Ivkov, Milica Mićić – Dimovska, Franja Petrinović, Dragana Beleslijin, Darko Bradić…


2008. godine, neposredno pred Sajam knjiga u Beogradu, pojavila se osma knjiga Emsure Hamzić, knjiga pesama, SEMIRAMIDIN VRT, u izdanju Izdavačke kuće Orfeus iz Novog Sada. Knjiga je nedavno promovisana u Biblioteci Novog Sada u Dunavskoj 1. O knjizi su nadahnuto, I sa izuzetnim uvažavanjem celokupnog dela autorke, govorili Saša Radojčić I Dragana Beleslijin.

TUDJINA KAO USUD I UDES

Emsura HAMZIĆ: „JABANA\\\", Narodna knjiga, Beograd, 2007.god.

\\\"Ovo je, prije svega, roman silovite, vrtložne svijesti, jer sve što se u njemu zbiva predstavlja, zapravo, snimke unutrašnjih stanja, fragmente snova i fantazmagorija jedne zlosrećne, opustošene i istorijom ošamućene individue.\\\"

Darko Bradić

LUDILO KAO IMPERATIV PISANJU

\\\'Njen roman-prvenac, Jabana (Narodna knjiga, 2007), vešto je vođenje čitaoca kroz halucinatorno-iluzorne tokove svesti i podsvesti junaka-pripovedača, bez gubitka narativnog toka i sa intrigantnom radnjom koja, što zbog nagoveštenog ludila kazivača, što zbog same činjenice da horizont očekivanja čitaoca pod pričama o vladarskim porodicama često podrazumeva komercijalnost, doprinosi da se Jabana – poslužimo se opštim mestom književne kritike – čita \\\'\\\'u jednom dahu\\\'\\\'.


Emsura Hamzić: „Semiramidin vrt\\\", „Orfeus\\\", Novi Sad, 2008.god.
\\\" Istovremeno, Jabana je u Semiramidin vrt unela i orijentalistiku kao ishodište inspiracije, što se nedovoljno pažljivom čitaocu može učiniti kao pokušaj izmeštanja jedne stvarnosti u okvire egzotičnosti i istoričnosti, ali što Semiramidinom vrtu daje drukčiju konotaciju u kontekstu literarnog opusa Emsure Hamzić. Sejmeni se, tako, čitaju i kao iskorak u sferu arhaičnosti i intertekstualnih relacija sa usmenom poezijom i sevdalinkama, ali i, u kontekstu svakako nasumično odabranih modela čitljivosti, i kao vera u moć umetnosti reči \\\".
Dragana Beleslijin

ŽIVOT KAO TUĐINA

( Emsura Hamzić : „Jabana\\\", Narodna knjiga, Beograd,

2007.godine)

.
\\\" Zapitanost o svom identitetu, u stalnom traganju za njim, da se izvede iz oblasti neodređenosti, neodređenosti koja gotovo da dobija atribute nekog subjekta kojeg treba identifikovati, locirati, ali on tome izmiče, zarad množine identiteta, množine patnji i nepripadnosti, u krajnjem slučaju, čak i svetu iz kojeg potiče, a za koji ga vezuju slike užasa, surovosti, čak i sopstvene surovosti, jer bez nje ne bi opstao. Samo rajske lepote Mevlaninih stihova mogu se postaviti pored sultanovih doživljaja iz detinjstva, idealizacije majčinske zaštite i brige.\\\"
Milica Mićić Dimovska

Emsura Hamzić, Semiramidin vrt; Orpheus; Novi Sad, 2008

\\\" Ali helenizam je u još jednom zanimljivom pogledu mogući ključ za čitanje Semiramidinog vrta Emsure Hamzić. Aleksandar, Kasandra, Persija, prostori Levanta, konačno i naslov knjige! – svi ovi i mnogi drugi pažljivo postavljeni elementi u koje se mogla usidriti poetska imaginacija, nesumnjivo upućuju na prostore dodira i stapanja kultura Istoka i Zapada. Helenistička kultura je nastala kao amalgam velikih istorijskih i civilizacijskih formi. Pesma je takođe jedan amalgam, pesme ove knjige su to, izvan svake sumnje. \\\" Saša Radojčić

12

Književnost / Konkurs za Prvi medjunarodni festival Janos Siveri

« poslato: Decembar 01, 2008, 12:18:59 pre podne »

Konkurs za Prvi medjunarodni festival Janos Siveri

Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih madjarskih pesnika u Vojvodini Janosa Siverija,

prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila,u organizaciji Scene svih kreativnih ,
Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“JKanos Siveri” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i
pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email adresu

stojan.simic.krpica@gmail.com (koji imaju email adresu)



ili na madjarskom jeziku na



email gizigizi67@gmail.com
odnosno postom (obicnom)

Prvi međunarodni festival poezije
\\\"Janos Siveri\\\"

(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija
063 550 681

Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
Radove (do tri pesme,odnosno do tri price ) slati do 15..12.2008.u tri primerka punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email.


Dodela diploma i plaketa 22.12.ponedeljak 2008. u 18 sati u OS \\\"Sandor Petefi\\\" u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

13

Književnost / Prva medjunarodna nagrada Nenadu Jovicevicu

« poslato: Novembar 28, 2008, 08:00:06 pre podne »

Prva medjunarodna nagrada Nenadu Jovicevicu

Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom Nenadu Jovicevicu


Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom bice urucena Nenadu Jovicevicuu Novom Sadu,u citaonici Gradske biblioteke,Dunavska 1 ,u sredu 3.12.2008.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika.

Nagrada ce biti dodeljena prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za kreativnost osoba sa invaliditetom sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja.






Nenad Jovicevic Roden je 21. februara 1959. godine u Novom Sadu. Novinar (novine – Dnevnik, Borba, Naša borba, Intervju, Novosadski nedeljnik, Stil, Vojvođanski magazin, FoNet, radio – na In radio uređivao i vodio tročasovnu emisiju Senke vremena i TV – na RTV Panonija uređivao i vodio Bez cenzure, poslednjih godinu i po dana na RTV uređuje i vodim emisiju Pogledi, posvećena pitanjima vezanim za osobe sa invaliditetom), pesnik(autor knjige „U raskoraku“), kantautor(održao brojne solisticke koncerte u Italiji, Sloveniji, Madarskoj, Ceškoj, Srbiji..Na 15. Festivalu umetnosti mediteranskih zemalja u Conversanu-Bari Italija dobio je Specijalnu nagradu za dva održana koncerta. Napisao libreto za balet Kosovska poema. Sprema svoj prvi CD), kompozitor (autor je muzike za petnaestak dokumentarnih i kratkih igranih filmova, za dve pozorišne predstave „Grobnica za Borisa Davidovica“, „Cudo u Jabnelu“), fotoreporter...
Ngrada ce biti dodeljena u sredu 3.12.2008.2008.u 19 sati ,u citaonic Gradske biblioteke ,Dunavska 1 2 uz odgovarajuci program
u kojem ce ucesatovati
mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Emsura Hamzic,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...

14

Književnost / Medjunarodna nagrada Simonu Grabovcu

« poslato: Novembar 17, 2008, 08:51:01 posle podne »

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost -Simonu Grabovcu

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost bice urucena pesniku Simonu Grabovcu u Novom Sadu,u kafeu \\\"Il Mile fjori\\\",Zmajjovina 2 ,u sredu 26.11.2008.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika

Nagrada ce biti dodeljena prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za nenametljivu ali znacajnu kreativnost sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja.




Simon Grabovac rođen 1955. godine, živi i radi u Novom Sadu. Autor je više knjiga pesama - \\\"Krtičnjak\\\" (1979), \\\"Velikom ovnu\\\" (1984), \\\"Prasak\\\" (1991), \\\"Posipanje pepelom\\\" (1991), izabrane pesme \\\"Strašni lik\\\" (2002), \\\"Tok stvari\\\" (2006). Zbirka \\\"Isiot\\\" sastoji se od tri ciklusa - Prozori stakla, Treperava tačka i Iskopine reči. \\\"Simon Grabovac nije eksperimentator poezije, već kultivisani duh koji u 21. veku potvrđuje mišljenje da se poezija na može više pisati bez širine opšte kulture. Između Eliota i Vitmana, on traži neispunjen prostor u kojem će zasaditi svoje egzotično poetsko stablo. Otud \\\"Isiot\\\" poput lekovitog praha leči ožiljke reči, privida i stvarnosti\\\", najavljuje knjigu urednik KOV, Petru Krdu. \\\"Poezija Simona Grabovca pruža maksimum ekspresije i strasnu težnju za perfekcijom, a istovremeno nudi mogućnost individualnog dograđivanja lirskog subjekta. Grabovac je nesumnjivo danas jedan od vodećih pesnika srednje generacije čije je stvaralaštvo nažalost u senci\\\", primećuje Krdu.


U odnosu na svoje prethodne zbirke i izbore poezije (npr. „Strašni lik” ili „Tok stvari”), najnoviji rukopis novosadskog pesnika i kritičara Simona Grabovca (1955) pokazuje znake nesumnjivog preobražaja kako tehnike pesme i njenog formalnog lika, tako i izvesnih motivskih inovacija koje svakako proširuju smisaonu optiku i čitalačka očekivanja. Naviknut na Grabovčev gotovo minimalistički, zgusnut i katkada racionalno-algebarski pesnički postupak, čitalac ove zbirke biće spontano uvučen u jedan drugačiji, humaniji, liričniji i svakako ličniji govor pesnikov – ali ujedno i u jednu složeniju poetsku situaciju koja počiva na svojevrsnoj arheologiji sećanja o postupcima, događajima, likovima, stvarima i rečima.
Poniranje u nataložene i često suprotstavljene tokove i slojeve pamćenja odvija se spontano, kroz narativnu prizmu pesničkog subjekta koji se potom razgranava u različite poetske instance i identitete. Približavanje i udaljavanje, umnožavanje i podvajanje lirske optike utiče i na unutarnju dinamizaciju vremensko-prostornih koordinata u kojima se, kao u kakvoj alegorijskoj bajci, kreće junak Grabovčeve poeme. Kažemo namerno poeme, jer su tri ciklusa zbirke „Isiot” („Prozori stakla”, „Treperava tačka” i „Iskopine reči”) organizovana u obliku fragmentarne duge pesme s analitičkim brojčanim oznakama koje pastiširaju naučni diskurs. Bez naslova, ovi tekstualni delovi funkcionišu upravo kao svojevrsne iskopine, arheološki ostaci prepoznatih životnih situacija i značenja. Pogotovo onih koje su vezane za odnos između stvaralačkih činova oca i sina, odnosno platonističkog podražavanja različitih nivoa realnosti: sveta ideja i sveta stvari.
Kao da u ovoj tački pesnik vodi pritajenu polemiku s ontološkim statusom poezije, s njenim preimućstvom, ili pak iluzijom da bude apsolutna stvarnost. Ali, s druge strane, poezija nikako ne živi samo od jezika, već i od pesnikove spretnosti i hrabrosti da se spusti što dublje u podsvesno, poluzapamćeno i tako naknadno jezikom osvesti pojedina značenja koja bi inače ostala zatamnjena: „...ići samo po / koncu slika sećanja. Lavirati. / održavati nepostojeću ravnotežu. / prašinu uzburkati vodu dići a / ne odavati ništa kao u pesmi / koju pišeš. Nevidljivi /oslonac naći u detinjstvu. /hodati tako da propadaš / sve dublje a / da ne zakačiš ni jednu / od / ključnih dubinskih / mina neprozirne / pesme (1.3.2. „Prozori stakla”).
Sećanje stoga može biti prozirno i otvoreno za poetsko istraživanje samo onda kada pesnik pokuša da racionalnim postupkom kreira priču o nastanku pesme, poput Poa u „Filozofiji kompozicije”. Pa čak i tada, autobiografsko sećanje vara, menjajući se u poetsko sećanje sa svojom vlastitom logikom i ograničenjima: „kuda je to vodilo nisam / mogao da odgovorim ali nešto me je vuklo / da saznam da li je stolica pored / stola, knjiga na svom mestu, / list papira prazan nekako / sam bolje, dalje video kroz / predmete / iako / ne mogu da / setim šta” (1.3.3.).

15

Književnost / nagrade drugog medjunarodnog festivala Dusko Trifu

« poslato: Avgust 22, 2008, 07:16:09 posle podne »

nagrade drugog medjunarodnog festivala za decu i omladinu \\\"Dusko Trifunovic\\\"
Pobednik festivala Branislav Zivanovic,student komparativne knjizevnosti iz Novog Sada
U Decjem selu u Sremskoj Kamenici u 13.septembra na rodjendan Duska Trifunovica, prema ideji i inicijativi Stojana Simica Krpice uz podrsku mr Jovana Mihajila i u organizaciji Decjeg sela iz Sremske Kamenice
odrzace se Drugi medjunarodni festival za decu i omladinu \\\"Dusko Trifunovic\\\"
sa pocetkom u 12.sati
Ziri Festivala je radio u sastavu Mr Jovan Mihajilo(predsednik),Vidoje Radulovic i Stojan Simic Krpica i izvestio je da je na konkurs u konkurenciji do 30 godina pristiglo 712 pesama od 479 autora i 658 prica od 462 autora.
Prvu nagradu za poeziju u konkurenciji do 30 godina dobio je Branislav Zivanovic iz Novog Sada, drugu Nikola Koprivica iz Titograda ,trecu Mateja Verbnik iz Ljubljane .
Ziri smatra da u konkurenciji do 30 godina niko ne zasluzuje prvu nagradu za pricu.
Drugu nagradu za pricu dobio je Marko Aleksic iz Vrbasa,trecu Ivan Pavic iz Zagreba.

U konkurenciji za srednjoskolsku omladinu stiglo je 701 pesama od 524 autora i 742 prica od 513 autora autora.
Ziri smatra da u konkurenciji srednjooskolske omladine niko ne zasluzuje prvu nagradu ni za poeziju ni za pricu.
Drugu nagradu za pesme dobio je Nenad Zaric iz Banjaluke,trecu Katica Angelovski iz Skopja.
Drugu nagradu za pricu dobila je Ksenija Krajina iz Novog Sada,trecu Marija Nikolic iz Beograda.

U decjoj konkurenciji pristiglo je 836 pesama od 497 autora i 692 prica od 451 autora.
Ziri smatra da niko u decjoj konkurenciji ne zasluzuje prvu nagradu ni za pesme ni za price.
Drugu nagradu za poeziju dobila je Elena Tikvesa iz Sremske Kamenice,a trecu Nenad Spiranovic iz Mostara.
Drugu nagradu za pricu dobio je Mustafa Softic iz Sarajeva,trecu Branislav Obradovic iz Sremsje Kamenice


Dodela plaketa i diploma je 13.septembra u 12 sati u Decjem selu u Sremkoj Kamenici uz odgovarajuci kulturno -umetnicki program na kojem ce ucestvovati
svi dobitnici nagrada Festivala ,pesnici i pesnikinje gosti Dobrivoje Zecevic,Ljubica Vukov Davcik,Istvan Mesaros Pista,Milos Milosevic Siki,Nera legac,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Danijela Popov,Gojko Curcic...
Nakon koktela i razgledanja Decjeg sela bice polozeno cvece na grob Duska Trifunovica na Ceratu u Sremskim Karlovcima uz prisutvo pesnikovog brata Luke Trifunovica.